Pokret

МУ Анин

покРЕТ - 169

Душан Кокотовић:

видео ништа. Очи су му још биле засењене светлошћу из собе, а ови су стајали у самом куту балкона у полумраку.

— Ништа не видим. Где сте» Аха!

Лена се нервозно засмеја. Димитрије је упита:

— Би ли волела да сутра направимо излет на острва.

— Бих.

— Онда ћемо ићи... — Затим Антуну: — И ви ћете с нама, је ли, Червар

— Сикуро, — промуца овај и пође са балкона.

Остатак до вечере прође које-како. Олга се сва румена и зајапурена врати из врта. Мало после уђе и Владимир. Настаде опет смех и чаврљање. Музика на тераси поче да свира одломке из Риго: лета и Димитрије, заузевши позу, стаде да пева, потражавајући манире г. Холодкова. Једном речју, све постаде весело, само како може бити. Најзад дође време да сиђу на вечеру. Антун се у предворју опрости, пошто се договорише где да се сутра нађу,

Трогир, тврђава Камерленго

— Реците то ибГ. Рачићу, — узвикне Олга, која је већ улазила у трпезарију, за Червом. -

Требао је још да се поздрави са Леном, која се беше нешто задржала у соби. Сиђе и она.

— Слугам вам се сињорина! Љубим вам руке, — рече оп иронично и поклони се.

Она наједном пружи руку према њему.

= Но! — рече.

Он није схватио. Она уморно спусти руку и оде, узданувши:

— Боже, како сте глупи!

МИ.

Ја који ово приповедам и сувише сам се залетео и изгледа заборавио све обзире пристојности, тако неопходне код једног младог и лепо васпитаног човека. Али једино предмет приче, који је тако плах и младалачки у почетку, могао је да ме толико повуче за собом, да за тренутак заборавим оно, што је најосновније у понашању. То исправљам