Pokret

190 поктет

— Француски Шаховски Савез «намерава да почетком

идуће године организује велику шаховску утакмицу ва пехар града Париза. Овакви клуб који припада париској шаховској ооласти учествоваће са петорицом најбољих играча. Тобедите добшва назив првака за годину дана, Р. Вљ-ић, КАКО ДА СЕ ЗАШТИТЕ УЛАГАЧИг Јавно питање на штедшие т улагаче _ Рад и штедња, два су веома, крупна. фактора у животу свију цивилизованих народа, (који треба вазда да, иду упођедо и да се употпуњују. Код нас у нашем Народу, смисао за напредну штедњу није подједнако развијен у свима слојевима грађана, он је у варошима јачи и интензивнији, а на селу слаб и неразвијен.

Уопште садање стање уштедња у нашој Отаџбини не Задовољава никако, јер-су уштеђени капитали или бар они, увек сувише малени п не стоје у исправном омеру са стањем који су у облику улога пласирани у новчане ваводе, јоште нашле популације, нити са економском снагом роба, Хрвата и Словенаца, нити уопште са односима, у нашој националној привреди. У западној Европи, шмаде земаља, као шримерице Белтија, где је сваки други грађанин (не само штедиша, већ истовремено и улатач у новчаним установама. ;

Нађобичнији облик напредне штедње представља улатање капитала у новчане заводе: 'штедионице, банке и новчане институције и управо тоследњи догађаји у нашој шривреди и сломови у редовима националних новчанит установа, те веома 'нездраве и болесне појаве у наттој средини, могле би неповољно да утичу на напредак штедње у будућности, ове би могле, не крене ли се здравим шутем, да помолебају у масама штедтша и улагача поверење у шнатте солтдне националне тековине, па би и сама идеја натредне титедње мотла под утицајем тапових критичких појава и њихових последипа да се профанише, да доживи снажан ударац, па и декалансу, а то свакако ваља спречити. : - -

Ми смо Народ малетих, ситних н распарчаних катитала и само интензивном и истрајном штедњом, скупљањем

и конпенттатијом тих капитала и исправним схватањем са-.

мота шпоблема, мт можемо да се напнонално ојачамо, (да се економети 'осамосталимо и да издржимо сва искушења овог послератног узбурканог економског пертола. — Овака болест треба (да се лечи за времена и то радикално. како би се ограничила и онемогућила зараза злравог организма. — Болесне појаве у редовима наших новтантх завола треба татође (ла се локализују, оне треба да се у будућности прептече, (не само у интеђесу лоброг тласа нашег банкарства, као ппедставника, организованот капитала, већ и у интересу штелиша, те коначно рали самот оптттег и економског положаја Земље па п ради налпе репуташије на страши.

Џенећи пуну важност и велшки замашај овог проблема, као ти конзеквенце које он може да имаде на нашем младом привредном оотанивму, наша је Редакција, поставила још пре више од године дана на тапет питање о заштити -тчлагача код новчанит завода п од тада ми на томе питању стално сатаЂујемо, ми га тосучавамо ш у томе устпајаћемо до његовог позитивног решења. — Ну међутим, да овај наш рад не остане јелностоан, а желећи да и сами закључпи буду што објективтији и тазнији, како би коначно што боље одговарали шнтенцијама свију заинтересованих (фактора, ми сматпамо, да је од потребе да саслушамо п мишљење самих штедиша, самих улагача, као најјаче заинтересованих чимбеника у томе питању. Р

Р Сматтатући дакле, да ово питање интересује латас сваког појединог штедишу у нашој Отапбини, да сваки појединап имаде и право и дужлтост, да учествује у овоме раду, а кортстећи се сусретљивошћу Релакције листа „Покрета“, ми се овиме обраћамо на све Орбе, на све заинтепесоване грађане и позивамо их да нам даду одговор на следећа питања, која, У овај мах сматрамо као најважнија (и најзначајнија:

1. Шта је за Вас одлучпо у моменту, када Ваше туитед-

ње товеравате новчањим заводима

2. Какво начелно становишт !

о начелно становиште заузимате 0 томе, да ли 48 се питање заштите улагача реши законским тајтем тли да се решење тог питања остави и даље иницијативи самих (повчаних установа

– – 3. Да ли сматрате 34 потребно и корисно, да Државна Власт и Народна Банка треко својиг органа врше сталну ревизију налљих новчаних завода или да саме

банке и штедионтце оснују једну ревизиону установу г 5

4. Какове реформе сматрате да би требало предузети У шогледу јачег обезбеђења н ликвидности улога, те уошште у циљу да се отклоне нездраве и критичне појаве у редовима новчаних институција и онемогући оштећивање штедиша-улатагча 2

Одговори на сва ова питања треба да се поттљу на, нашту едресу: Главна Редакција Банкарства“ ј Загребу (Маровока 30.) и то најдаље до 15. јануара 1925. — У сваком одговору, треба да је у наслову назначено да се односи на „Ашкету о Заштити Улагача“ поводом овог позива штампано у листу „Шокрет“, а шисмо треба да буде читљиво и тотпи. сано туним именом.

Отварајући ову јавну дискусију, ми смо свесни, да, тиме емтинентно користимо идеји трогресивне штедње и шнтересима оних стотина хиљада штедиша-улатача, чији се глас

до сада није чуо ни слушао и управо зато, сваки заинтере--

соважи Грађанин треба да изврши своју дужност н да учествује у овом важном раду шп саветовању.

Ми ћемо све стварне предлоге штампати у нашем листу, сматрајући да је од потребе, да се увашжи свачије исправно гледиште и о сваком озбиљном # паметном предлогу, да се поведе рачуна.

А према одзиву и учествовању штедиша самих у овој акцији и према њеним резултатима, ми ћемо моћи да оценимо шраву конструктивну снагу шриватне иницијативе у једном овако крупном атитању економског и социјалног прогреса нашет Народа.

Редакција економске ревије „БАНКАРСТВО“ у Београду-ЈБубљани-Загребу

ДОПИСИ

ПРОСЛАВА ДАНА УЈЕДИЊЕЊА У ТРСТУ

Трст, дне 1. децембра 1924. — Ове је голине ·Благдан Натодног Уједињења био од наше колоније у Трсту шрослављен на најсвечанији начин, а то хвалевредним заузимањем Краљевског Консулата и Орпске Општине.

У 10.380 било је у цркви Ов. Опирилиона _ одслужено свечано Благодарење, којему су, на повив Консулата, шрисуствовали представници државних и војних власти, Консуларни Кортус и мноштво наших сународника настањених У Тропу. На концу службе божје, црквени је хор отпевао народну Химну.

По. Блаподарењу Краљевски је Консулат дао пријем и то до 18 час. месним властима, Консуларном Корпусуи одличним позваништима, љ од 12 до 1.80 по тодне поданицима, Краљевине. Шријему су присуствовали птредставници Ортеке Општине и школе, те представници свих наших трговачких друштава и мноштво угледних чланова обојег пола, наше не малене колоније. |

" Пријем је протекао у ванредно лепом расположењу, те иде велика хвала нашем Консулату а особито Консулу Т. Душану Отепановићу ш његовој блапородној госпођи, који су на овај начин дали. прилике да се чланови наше колоније међусобно: боље упознају и на тај начин држе што више на оку. ЛЕТЕ ЈЕ

„ПОКРЕТ“, политичка, књижевна и

привредна смотра, излази сваке суботе. Претплата: за годину лана

900— Дин., за пола године 100— Дин. —, за четврт године 50:— Дин. — За иностранство: 3 Дин. голишње. Појелини број 5'— Дин. двоструки бројеви 10'— Дин. Огласи по тарифи. Упед“иштво и Администрација „Покрета“ налазе се у Поенкареовој улици бр. 10, Београд. Телефон: 35—05.

„Власник = уредник, Мирко Цветков.

мааннрцнуве