Pokret
994
покрет
употребљава „трик“ са измишљеним цифрама, Т.- Пандуровић се у ова два до сада објављена наставка задржао на докавивању да је превод Г. Свет. Стефановића прозанчан, често нетачан, и да му језик није добар. У трећем наставку ће ваљда нешто рећи и о оним вабиља убеђујућим приликама, из краљевог говора у другој цени првог чина које је навео Г. Видаковић; то је важније од свега што је до сада нашисао, јер јасно је да и ако докаже да у Г. Стефановићевом преводу има ратавости, он тиме још: није доказао да, је његов тревод самосталан, већ само да је он те рашпавости умео да исправи. Што се тиче примера које Г. Пандуровић наводи у прилог своме тврђењу да је превод Г. Отефановића нетачан, онш збиља могу да збуне читаоца који те пасусе први пут чита у „Мисли“. Али то још не значи да је Г. Панлуровић у праву. Из написа Г. Пандуровића у „Мисли“ и одговора Т. Стефановића у „ЏШравди“ од 22. фебруара извадићемо само делове о којима се расправља о једном пасусу у „Хамлету“; остављамо читаоцу да о аргументима Г. Панлуровића с једне и Г. Стефановића с.друте стране промисли и да закључи ко је у праву. > у - Као пример бесмислености превода Г. Стефановића, Г. Панљлуровић из тог превода наводи ове редове:
Хамлет: — Шта значи спомињање тога господина2
Озрин: — Лаерта%
Херацио: — регова је кеса испражњена. Све његове златне речи су утрошене,
Хамлет: — ега, господине,
и лаје какав коментар: Е
„Ми бпемо рекли да је. овакав шревод комшромитовање Шекспира у нашем народу. Тврдити да је то веран тревод његовога текста, значи просту обману читалачке лублике, и једно непоштовање великога песника којем би требало потражити равна. Мислимо да томе-није потребно других доказа сем верно цитираних места а „превода“ Г. Др. Стефановића. Јер постоје две могућности. Или је Шекстир зашста тако писао, и онда би он, на жалост писао којешта: или његов текст не гласи тако, и онда Г. Др. Отефановић пише којешта. Ово друго је, држимо, вероватније, ма коликб нас,'због тога уверења грдио.и пеовао Г. Стефановић, п ма колико му необавештен свет веровао да он одиста преводи Шекспира. Ни најдовитљивији критичар не би се могао сетити шта то може бити у оригиналу, кал код Г. Стефановића шрочита да Хорацио каже: Његова је кеса - исшрањена. (ве његове златне речи су утрошене ; а Хамлет додаје: „Нрега, господине“. Али кад отвори оригинал, или немачки, или француски превод, њему цела беда Отефановићевог случаја блесне шред очима. У енглеском, у немачком, у француском тексту употребљена је у Речима Хорашиевим реченица у пасивном облику. Према томе и следеће Хамлетове речи имају пасиван облик. У српеком језику требало би употребити активну реченицу. Г. Др. Стефановић је залржао пасиван облик Хорадиеве фразе и у српеком; па место да Хамлет, по невољи и рђаво, каже: „Од њега“ (т. ј. од њега су потрошене те златне речи) он у преводу Г. Стефановића каже само „њега,“ што савршено не значи ништа. Ви видите са колико је разумевања овај преводилац читао текст са којега, штреводи и са колико је вештине и јасности-тренво Шехкстирову мисао на наш језик.“
У своме одговору Г. Овет. Стефановића наводи пасус и њетово објашњење гласи овако:
„Јасно је за сваког ко је иоле способан да разуме Шекептра, да су последње Хамлетове речи ушућене Озрику, као одговор на њетово питање: спомињање — кога“ Лаерта“ Уметнуте Хорапијеве речи су тихо речене Хамлету, и Хамлет или чује или не чује, или се трави да их не чује, ша се обраћа Озрику.
Тај сасвим јасни смисао оригинала који гласи:
Ратлег. Ућаћ итрома #ће попипаНоп ог из сепШетап>
Озкнтв. ОГ Гдегезр -
Могано 15 рштве 15 етрју аге зреп!.
Натпећ. О ит, 51. 5 охватили су правилно и исто као и ја пи сви други мени познати преводиоци, и Л. Костић и Шлегл и Дивал и Дерекињи, па и најновији хрватоки преводилац недавно објављеног Напеја Др. М. Болдановић (етр. 148).
агеаду, а!/в сојдеп угог45
Једини Г. (О. Шандуровић, не видећи даље — од једне _ речи до друге, _ ве зује последње речи Хамлетове _ за _ Хорацијеву примедбу, и онда, не наво
дећи нигде енглеског нити и једног другог текста на које се тобож позива, он тврди, да „кад (криличар) отвори оригинал или немачки или фравшуски превод, њему цела беда СОтефановићева. случаја блесне пред очима.“
Не знам шта коме блесне, али се ми овде морамо питати: или Г. ШП. није разумео сасвим јасни смисао овог места, или та је разумео па га свесно изврће и своје недопупавности подмеће и самом Шекспиру и његовим тачним преводима. Кал томе додаје [. 0: П. свој закључак да је „или Шекспир ваиста тако писао и онда би он, на жалост, писао којешта, или његов текст не гласи тако (да како гласи, ако смемо питати, 1. 6. 9) н онда (. Др. От. пише којешта" — Т. 0. Ц. је заборавио при том ону једну једину тачну трећу могућност наиме ту: да којешта не пише нити Шекспир, нити његови тачни преводиоци, него којешта пише, јер не зна ни како гласи текст Шекептров, сам он, с мишљу и персовом Т. О. Пандуровић (види „Мисао“, фебруар 1925. г. страна 281-9.)'
Да додамо да је један бесградски дневни лист („Бал кал) донео вест, не знамо колико тачну, да ће можда још идућег месеца спор око „Хамлета“ бити изнет пред суд. Ако то буде убрзао ћемо видети крај ове ружне афере.
= =
БИБЛИОГРАФИЈА
часописи. — Бенкарство, број за фебруар, доноси чланке ЈБубомира (От. Ковиера, 0. Д. Александра, Владимира, Атрка, Ђоке Ћурчина ин других. — Наша Домовина, ортан Фе-
ријалног Савеза, свеска за јануар. — Бродар, часопис за Оро дарство и обавештајну службу, свеска за јануар. — Завичај,
дечји лист, који излази у Окошљу под уредништвом (Светолика Р. Милосављевића, доноси у
јануарском броју, као и увек, леп садржај. — У Новом Животу од 15. фебруара, поред осталог салржаја, библиографије неколицине посланичких кандидата на изборима. — Јадрансна Стража за феоруар до носи неколико занимљивих чланака и масу бележака. — Вал је, после краћег прекшла, опет почео да излази. Изашла је свеска за фебруар, испуњена радовима младица из руше око „Вала“. — Енономист, у броју за феоруар, доноси расправе од Др. Видана 0. Благојевића и ДР. Милана Тодоровића, чланке од Др. 'Б. Тасића, Др. Милана. От. Протића. шта. Раскрсница за децембар 1924.. п јануар 1925.: чланци Душа-= на С. Николајевића („Шта је Хамлет“), Др. Светислава (Отефановића („Шлатијатор Хамлета и његови покровитељи ) и В. Рлиторића („Бранислав Нушић“), приповетке Момчила Ба стасијевића и Хамзе Хума, „Записи од Максима. Горког у преводу Милице Костић и тд. — Свепочанства, број 7, пазван „Пакао“ а испуњен радовима тлувонемих, слепих, осуђеника, јавних жена, самоубица. Нарочито су интересантни дневници тилтувонеме деце, две песме слепих ми један цртеж лудака. Летопис Матице Српске постао је п пзгледа да ће. постати искључив часопис за песнике, приповедаче п друге културне раднике родом из Војводине. Изашао је број за јануар, и овај са шареним корицама, и овај са вињетама изнад чланака. |
Јосо Ланатош: Индустрија Хрватске иСлавоније (пета. књига Индустријске библиотеке „југословенског Лојпа“). Издање „Југословенског Лојда“, штамша, Хрватског Шталштарског Завода д. д., Загреб, 1924. Цена 100 Дин. укоричено 180— Дин. Може се добити у свима књижарача или у од министрацији — „југословенског Лојда“, "Маровска улица, Затреб.
Леон Саваџиан: Избеглично питање У Грчкој, Надање књижаре „Време“, Београд. Цена • = Т. Леон Саваџнан, директор „Балканске Ревије“, пробавно је пред Крај поште године неколико недеља у Грчкој, да би се на лицу места обавестио како су Грци успели са колонизацијом избеглица
«а (Мале Авије. У овој брошури од 32 стране он саоттштава
југословенској јавности своје утиске и своје дивљење енерљији и умешности Грка који су успели да приме ) своју земљу од ошест п по милиона становника мишион и по отро“ маштвих ивбетлица ни да им пруже прилике да се претворе у радан, снажан ш корпстан елеменат од кога се сада може очекивати трави препорођај Грка, Бротшуру је укусно издало предузеће „Време“.
[8]
ЈЕ политичка, књижевна и привредна смотра. Излази сваке суботе. Претплата : за годину дана 200— Дин., за пола године 100— Дин. —, за четврт године 50:ПОКРЕТЕ Дин.— За иностранство: 400:— Дин. годишње. Поједини број 5— Дин. дво~ ј ћ страција струки бројеви 10— Дин. Огласи по тарифи. Уредништво и Администрациј „Покрета“, Косовска 1, Београд. Тел.: 35-05. Власник и уредник Мирко Цветков.
|