Pokret
362
покрет
зато ће се, по свој прилнци, опет прибећи неком компромису који ће у истини значити једну празну формулу. То предвиђа један део енглеске штампе, па већ сад пребацује француској политици, да је својом ексцесивном логичношћу и педантеријом замрсила оно што је било тако просто и јасно: постоји могућност, по том енглеском схватању, да се у једном делу света утврди дефинитиван мир, али Француска, потежући чак и тако далека пи-
у
ЗА МЕСЕЦ ДАНА: ХРСС — ХСС
Чим се сазнало за резултате избора од 8. фебруара било је јасно да Г. Радићева ХРСС не може више остати на оној линији на којој се затекла после пада Владе Народног Споразума. Ранија њена тактика, ма колико да је била стерилна, ипак је одговарала некој логици: бојкот Скупштине био је потребан, да би странка изгледала да у истини јесте оно што је имала амбицију да буде: Хрватско Народно Заступство. А и напуштање бојкота и прилажење коалицији Народног Споразума имало је смисла, јер је странци давало сва преимућства Владине већине, остављајући је потпуно слободном од свих обвеза те већине. Али после избора, ситуација се за ХРСС из основа изменила. Бој«отовању Скупштине и ранијој апстинвевцији она се више није могла вратити, јер то би било неозбиљно и компромитовало би је и у очима њених присталица. Даи даље остане у Блоку Народног Споразума, каква би то смисла ималорг Имало би само онда, ако би Радићевци хтели да дају подршку скупштинској опозицији. Али то је можда још и могло одговарати њиховој политици док су својим мандатима давали нумеричку већину опозицији; данас, то не могу. Према томе, у Блоку Народног Споразума, ХРСС била би осуђена на политичку пасивност. Када не би било других момената довољан би био и овај један да је учини несигурним партнером Блока.
То су, несумњиво, увиђали и прваци Блока, и зато су одмах, већ првих дана после избора, на неколико састанака који су завршени 25. фебруара, покушавали да учврсте своју коалицију. Ти покушаји, тако се бар говорило јавности, нису остајали без успеха. Вођа Хрватске Заједнице, др.' Лорковић, говорећи о односима у Опозицији, тврдио је ово: „Опозиција је ујединила своје силе и од општих својих принципа изградила свој реални позитивни програм. Што се тиче везе са Москвом, та је веза такве природе, да не може тангирати сарадњу странака Блока, јер ХРСС није уопште ступила у Сељачку Интернационалу. Председништво ХРСС изјавило је у септембру месецу прошле године да пристаје на монархију енглеског типа“. „Реални позитивни програм Опозиције“, о коме је говорио Г. Лорковић, остао је за јавност тајна све док га није прочитао Г. Давидовић у седници Скупштине од 29, марта. Ово је текст тога „програма Блока Народног Споразума и Сељачке (Људске) Демократије“ :
1. Парламентарне странке, које су до сада биле удружене под називом Опозиционог Блока, оснивају сталну политичку заједницу под име-
тања као што је питање евентуалне будуће италијанско-немачке границе на Бренеру, прети да уништи ту могућност!
Можда ће Француска заиста и уништети ту могућност. Али то, са гледишта интереса европског мира, неће бити толика штета. Јер тај „дефинитивни мир“, у запа'ном делу Европе, о коме говоре
_ Енглези, морао би се платити новим потресима у
Средњој и Источној Европи.
ном: Блок Народног Споразума и Сељачке (Људске) Демо«ратије и наступају у Народној Скупштини као једна целина у свим питањима у којима се ради о скупној политици ове Заједнице. Органи Блока су: председник, извршни одбор (ужи и шири) и скупна седница народних посланика,
2. Овај Блок узима за основу свога радног програма декларацију Давидовићеве Владе од 12. августа 1924. год., који ће се допувити другим потребним законским предлозима, нарочито законом о јамствима судске независности и сталности, о слободи штампе, о слободи састајања и удруживања, законом о самоуправи сеоских и градских општина итд.
Начин спровођења последњих избора доказује хитност закона којим ће се снажније заштитити избори, тачније означити одговорност органа који суделују при вођењу избора, по: оштрити казне и прописати убрзани поступак за суђење кривцима. Верификацију посланичких мандата да врши суд.
3. Основа политичког рада састоји се из програматских начела, која су већ била делимице изражена у саопштењу председништва ХРСС од 24. септембра 1924. г. и то поимевце:
[. Странке Блока, стојећи на начелу равноправности Срба, Хрвата и Словенаца, сложне су у том да је држава СХС једна целина чије су границе неповредне, а чије се дефинитивно унутрашње уређење има извести слободним народним споразумом Срба, Хрвата и Словенаца, према даље израженим начелима.
П. Дефинитивно извођење народног споразума нормалним законитим путем и на основи демократске владавине, без икаквих унутрашњих потреса и без слабљења нашег међународвог положаја, најпотпуније је могућно само са парламентарном монархијом евглеског типа а заснованом и израженом у народној суверености.
Ш. Наша држава има да буде сељачка (људска) демократија, уређена по систему селфговернмана (самоуправа) од општине све до Парламента.
ТУ. Надлежност Заједничког Парламента и других представничких тела као и положај и однос њима одговорних органа одредиће се Уставом.
М. Блок у целини и поједине странке у њему сложне су у томе да је њихова политика потпуно самостална и опредељена једино вољом