Pokret

364

покрет

Имајући такав запатак, главно обележје билансе морала би бити јасноћа и прегледност стања и пословања дотичног предузећа. Нажалост, поратне прилике помеле су и тај принцип. Како је пореско законодавство у свом каснијем развоју узело за основицу одмеравања пореза на деоничка друштва билансу прошле године и у њој исказану пословну добит, то је тим важност биланса још више поргсла, али се и дала од те околности упливисати. Тим је биланса била подвргнута једном новом економском фактору т. ј. пореском оптерећењу, те се од тог момента у билансама опажа тенденција ла се ставке одлучне по разрез пореза прикажу у билансу што мањим. Услед тога пала је јасноћа, прегледност а и веродостојност биланса на минимум, те се на данашње билансе с правом може да примени фразцуска реч за статистику „тепзопсез еп си ез“ т.ј. лаж у бројкама. Ова свакако неугодна констатација последица је пореског система, а код нас осим тога још и несретном замевом крунских новча“ица у релацији 1 Динар једнако 4 круне. Ова релација дотукла је коначно сваку могућност прегледа у до тада јасним билансама пречанских новчаних завода. Ради јасноће навешћемо неколико значајних примера. Делови билансе, који су у биланси означени у прелратним златним крунама, унесени су по обавези билансирања у динарској валути у билансе у динарима у релацији 1:4, тако да једна палата банке, чија је вредност у мирно доба била 1 милион златних круна, фигурира данас у биланси само са 250.000 Динара. Исто тако је и у погледу у златним крунама уплаћених главница. Главница од 10 милиона златних предратних круна унесена је у билансу само са 2,5 милиона Динара. Ово вреди такође и за резерве. Кад се узме, да се кључ опорезовања деоничких друштава равна према рентабилности подузећа т. ј. према односу пословне добити и деоничке главнице, тад бива јасно од колико је уштрба била релација 1:4 у пречанским крајевима, нарочеато по старе новчане заводе, јер им се главница

смањила и на тај начин рентабилност као основица.

за опорезовање повећала. Стари су новчани заводи морали, да би избегли прекомерно опорезовање,

прилагодити своју дивидендну политику оваквом пореском систему, а како се порезе разрезују на основу билансе, то је биланса добила готово једину и главну задећу, да прикрије право стање.

За просуђивање једног подузећа три су момента у биланси пресудна: 1. постигнута добит, 2. удео на добити, који се дели (дивиденда) и 3. стање имовине т. ј. састав имовинскех делова и дугова у биланси у рачунској форми. Од та три момента у биланси акционарских друштава само је један непроблематичан и изван сваке сумње, а то је висина дивиденде. Поузданост осталих цифара као и могућност увида у само стење предузећа готово су минимални. Економска публицистика у иносгранству а и код нас заузимала се више пута за већу јасноћу биланса. То питање је и код нас веома актуелно. Наши се новчани заводи просуђују у иностранству, кад је у питању давање зајма, по билансама, а да под оваквим погодбама биланса, иностоанство не може да добије увид у право стање наших новчаних завода, сувишно је доказивати. (Савез новчаних завода у Загребу подигао је у том смислу питање валоризгције биланских ставака, које су уплаћене у предратним златним крунама, а које

су данас услед релације 1:4 постале апсолутно фиктивне. Питање валоризације опет је уско веза 'о са питањем порезе, па по свој прилици још дуго неће бити решено. Валоризација би бар донекле поправила рђав изглед наших биланса у пречанским крајевима, а што је најважније, она би омогућила потребан преокрет у дивидендној политици наших новчаних завода. Валоризацијом деоничке главнице биле би наше банке у стању, да исплаћују већу дивиденду без страха пред порес«сим преоптерећењем.

У раздобљу инфлације најмаркантнија је појава усиљена емисија деолица, која ступа паралелно

"са емисијом новчаница. Деоничка друштва налазе

се у сталној новчаној кризи, јер сваки пад валуте изискује повећање погонске главнице. Акционарским друштвима не остаје ништа друго него да се обраћају на своје акционаре за нова средства. То су били узроци честих повишења акционарске главнице у доба инфлације. Почетком године 1923. престаје се код нас с ивфлационом политиком, но повишења акционарске главнице трају као последице ивфлационог периода све до краја 1923. године. Истовремено наступа на ефектном тржишту застоју пословању, који траје целу 1924. годину. Вео»а је карактеристично, да опадање конјунктуре на ефектном тржишту пада у исто време с престанком емисија у сврху повишења деоничке главн-це. Покушаћемо да то објаснимо. За време инфлације била су по улагање готовине у ефекте два мотива одлучна и то: одвраћање од новца и тежња за посе-. дом стварних вредности, а затим изгледи на добит од курсне диференције поводом сталног пораста вредзости ефеката у односу према новцу. У то време дивиденда односно рентабилност ефеката није узимата у рачун, па се према томе ни банке нису трудиле, да својим деоничарима дају веће дивиденде.

Са завођењем дефлгционе политике ситуација се мења из основа. Нозац постаје скупљи и вреднији, а ефекта, природно, падају у вредности. Си туација се погоршава критичнам стањем на бгрзама у Бечу и Пешти, откуда на наша тржишта притичу велике количине деоница. Дефлациона политика сплавила је међу осталим и оба она мотива, који

су наводили публику на куповину ефеката. Ефекти

-се одбацују и враћа се натраг к ефективном новцу,

јер је каматњак на слободном тржишту далеко виши него укамаћење готовине уложене у ефекте. Док на новчаном тржишту новац носи 240", рентабилност добрих банковних акција услед лоше дивидендне политике била је тек највише 1[00/". Такво стање није било одрживо, па је и морала насгупити промена.

Опадање конјунктуре на ефектном тржишту понукало је новчане заводе, да посвете више пажње својим деоницама. Пошто су већ горе поменути мотиви за улагање гоговине у ефекте — страх од обезвређења новца и могућност добати од курсне дифергнвције — нестали, наступио је моменат, да. основни принцип улагања готовине у ефекте, а то је рентабилзост таквог улагања, коначно дође до потлуног свог изражаја. Поседник ефеката тражи потпуно оправдано, да му се папири укамаћају сразмерно каматној стопи, која важи на новчаном тржишту. У том смислу делује на тржишту ефеката и конкуренција државних папира, нарочито ратне