Pokret

366

покрет

завода знатно порасло према 1923. години, што показује велики успех банака особито кад се помисли, каква је несташица новца и каква је потреба кредита владала прошле годи»е. Менични портфељ банака тек се незнатно повећао исто тако и би: лансна ставка дужника, што се и опет има преписати настојању банака да кредитне послове сведу па најнужнију меру. Деоничке главнице остале су непромењене као крајем 1923. године. Једино је Југославенска Банка подвостручила своју деоничку главницу. Резерве банака показују концем ове године према 1923. године тек незнатно повећање а закључујући по досада објављеним комуникејима новчаних завода биће и ове године дотација резерва веома слаба. Ова тамнија тачка у билансама загребачких новчаних завода проузрокована је већ горе наведеном новом дивидендном политиком т.ј. настојањем да се деоничарима исплати дивиденда чија би рентабилност одговарала ситуацији на новчаном тржишту. Е

РАД ЗАГРЕБАЧКЕ БЕРЗЕ 1924. ГОД.

29. прошлог месеца одржана је овогодишња главна скупштина Загребачке Берзе. Отварајући је њен председник Г. Др. Станко Шврљуга, генерални директор Хрватске Ескомптне Банке, изговорио је беседу која је поред поздрава скупштинарима садржавала и сумаран преглед рада ове наше важне привредне установе. Г. Шврљуга је рекао:

— Данашња главна скупштина наше берзе шеста је од њеног постанка. Макако да је тај рок у животу једне привредне установе кратак, ипак је довољан да већ данас створимо себи суд о досадашњој улози загребачке берзе и о перспективама њеног будућег развоја,

Никла у тешким, несређеним и делимично хаотичним приликама године 1918.—19., када нам државне границе још нису биле повучене, кад је саобраћај био скроз неисправан, а у многом погледу и никакав, кад још нисмо имали јепинствену валуту, а талас инфлације почео да обесцењује имовину, наша се берза у самом почетку свога деловања нашла у положају пуном одговорности и у сасвим изузетним околностима.

За свих је тих шест година њен рад обележен, поред дневних брига и почетних тешкоћа, које треба да претрпи свака нова установа, беспрекидним настојавањем око прилагођавања берзавског пословања изузетном положају робног и новчаног тржишта и целокупне наше привреде.

Тек полако сређивале су се прилике, а тиме и рад берзе, па сам срећан, што са овога места могу констатовати, да је баш у последњој години, о којој вам подносимо и 'вештај, крај све озбиљне привредне кризе коју преживљујемо, то сређивање економских прилика наше државе почело знатно напредовати.

У вези с предњим напоменама морам с нарочитим задовољством истакнути јачање Динара у прошлој години. Његова је интернационална вредност од !. 1. до 31. ХИ. 1924. порасла за 1,45 шв. фр. и про' уживши свој пораст на почетку ове године за даљих 60. шв. сантима достигла на швајцарским берзама курс од 8.50. То је један од најочигледнијих симптома нашег привредног оздрављења

•

и доказ да је валутна политика коју је још прошле

године иногурисао данашњи Министар Финансија и

од тада без прекида консеквентно спроводи, пошла

правим путем подешавајући своје мере према ствар-

ним потребама наше привреде, која и онако у себи. носи све услове за снажан и бујан развој.

Јачање Динара је од неоцењивог моралног утицаја на најшире народне слојеве у сваком погледу, а нарочито у погледу штедње, и док је у доба инфлације било за то готово и нестало смисла, опажамо да се под утиском тога јачања стала враћати вера у вредност новца и да се разумевање за штедњу из дана у дан учвршћује у све јачој мери. Улози на књижице 6 водећих загребачких завода износили су год. 1922. Дин. 584 милиона, 1928. Дин. 690 милиона, дакле за две године порасли су готово за 100 посто.

Тај се пораст наставља и у овој години и то значи да смо ва правом путу за образовање новог чисто националног капитала, који је нашој привреди тако неопходно потребан

Разуме се по себи, да пе берза, како до сада тако и у будуће, у сваком правцу и у свакој прилици учинити све, што до ње стоји, како би меродавним факторима и држави помогла, и начином свога пословања и саветом, код решавања свих велаких проблема нашег привредног живота. Међу“ те проблеме спада у првом реду наше валутно питање, о коме опширно говори наш пословни извештај за прошлу годину, испитујући нарочито последице с једне стране стабилизације, а с друге стране снажења Динара. Ми ћемо том кардиналном проблему наше народне економије поклањати највећу пажњу, подносећи по потреби наше аргументовано мишљење надлежнима, после најсавеснијег и најбрижљивијег проучавања свих страна овог питања.

Надам се најпоузданије да ће позвани фактори, а нарочито Министарство Финансија и Министарство Трговине и Индустрије о нашим предлозима водити рачуна. А буде ли тако ја сам уверен да ће започето сређивање свих наших привредних прилика и у овој години још внтензивније напредовати. _

У тој — према ранијим годинама — мирнијој и сталоженијој атмосфери ми ћемо моћи сконцентрисати сву нашу пажњу даљој унутрашњој организацији наше берзе.

Грађење наше нове берзанске палате приводи се крају према утврђеном програму, а моја је жарка жеља, надам се и остзарљива, да се илуба главна скупштина загребачке берзе може одржавати у нашем дому, који је и по своме значају и по свом унутрашњем уређењу и архитектонској изради без сумње културна тековина за Загреб, достојна привредне важности нашега града.

Наш обрачунски завод, који је тек прошле године почео радити, стекао је већ у том кратком времену опште признање, а ми бемо се и даље трудити око довршавања његове организације и проширења његовог пословања.

Баш су ових дана загребачки новчани заводи и највећи број осталих банака, окупљени у Савезу новчаних завода, приступили снижавању каматне стопе на улоге, а будући да су, као што сам пре напоменуо, код новчаних завода, сакупљене знатне

своте тих улога, а штедња је у сталном порасту,