Policija

вач он је успео да из тако опасне бујице спасе све троје, и дете и бабу и жену, стављајући свакога часа и свој живот у опасност. За ту показану кураж и пожртвовање, Божовић до сада није награђен ни јавном похвалницом, а једина ће му награда бити што ће ускоро изићи из службе, јер је после тога и сам тражио отпуст из службе.

Украдене панталоне С мађарског

Велики пештански хотели обично се помињу кад који члан страног дипломатског кора или високе аристокрације одседне у њима; а мањи хотели, нарочито они из унутрашњости, по томе, ако их који од познатих лопова удостоји својим посетама и случајно одавде пође у полицију, разуме се у пратњи детектива. Хотел „Зелени Венац“ нарочито је са те своје особине познат, а ту скоро баш због тога, што су отуд одвели детективи у полицију Бељу Вилденауера, човека импозантне и отмене спољашности, који је већ више пута уживао гостопримство пештанске, главњаче зване: „Кишфалудијево друштво", nom de guerre пештанске главњаче тако да је у овој прилици управник полиције са чуђењем предусрео Вилденауера: „А где сте ви тако дуго, ако Бога знате, г. Вилденауере ?“ Боловао сам од колере, одговори препредени зликовац („Колера“ на мађарском шатровачком језику значи робије). Диван је план измислио тај препредењак, да без муке и зноја дође до „поштене зараде“. Обилазећи по утврђеном плану провинцијске хотеле, једног јутра, као елегантно обучени путник у дугачком капуту и чизмама, дође у хотел „Зелени Венац“ и најми засебну собу. Не прође дуго а из собе отменог путника разлеже се по целом хотелу страшна дрека и вика: „Где су ми панталоне?.. То је страшно!?... Нечувено!“ Сви се скупише. Али баш нико ништа о панталонама не зна. Долази: келнер, собарица, хотелијер; и нико ни појма

88