Policija

ступку. Насупрот закону унесена је у чл. 153. Устава од 1903. год. одредба: „да окривљени може, ако хоће, имати браниоца и у претходној истрази, у свима кривичним делима.“ Тој одредби у Уставу није било места, јер питања овакве природе треба искључиво закон да регулисава а не Устав. Али, кад је већ то питање и Устав додирнуо, требало је одмах допунити и сам закон о кривичном судском поступку у Гл. XII која говори ~о испиту окривљенога“, и прецизно регулисати питање: у којим случајевима и кад окривљени може имати браниоца у претходној истрази, и може ли бранилац присуствовати испиту сведока и окривљенога. То, међутим, није учињено, и сада зависи од схватања иследникова: хоће ли, иу којим границама, допустити да се бранилац појављује и у претходној истрази. Изгледа нам да ни сам уставотворац, увукавши поменуту одредбу у Устав, није имао јасан појам о претходној истрази, јер да је био начисто с тим појмом, и да је мислио на праву претходну истрагу, ону коју иследна полицијска власт води, он би, без сумње, одредбу о браниоцу унео у II део Устава који говори „0 Уставним правима српских грађана“, а не би је уносио тек у VIII део Устава који говори „О судској власти“. Овако, како је сада, могло би се веровати да је уставотворац пре мислио на браниоца и за време оне истраге, коју иследни судија има да води од момента стављања окривљенога под суд до главнога претреса, па је ту истрагу погрешно означио као „претходну“ уместо „претходни поступак" (цела процедура од како се окривљени стави под Суд па до доношења пресуде, дели се на „претходни поступак“ и „главни претрес 11 ). Ово изводимо по томе, што први пасус чл. 153. Устава искључиво говори о браниоцу оптуженога код Суда, na је логично тумачити да и други пасус истога члана треба да се односи такође на браниоца у претходном поступку, дакле опет код Суда. Сем тога, чл. 9. Устава наређује; „да нико не може бити узет на одговор, сем у случајевима које је закон предвидео и начином како је закон одредио“. Шта пак закон о поступку судском у кривичним делима о томе наређује јасно се даје видети из §§ 10., 28. и 141. По § 10. „оптужени може имати пред судом браниоца на главном претресу“ ; по § 28. „при сваком истраживању и ислеђивању злочинства или преступљења код полицијске власти присуствоваће као иследни сведоци два поштена грађанина из општине, у којој се ислеђење чини, и они ће сваки

167