Policija

__ [9] =

ризлија да зна, а која стоји

под непосредном влашћу фран-

цуског министарства финансија, служба „Истраживача паса“ или „Подражаваоца псећег лајања.“ За ту се службу не траже никакве школе, нити какви факултети, ту је потребно само једно: лајати као свако псето. Обично то људима није од природе дато, али стрпљењем, вежбањем, марљивошћу и с нешто талента за такве ствари, може се прилично успеха постићи. Примање у службу се врши после једног омањег испита дотичног кандидата. Дужности оваквог чиновника нису велике. Ноћу, кад мрак покрије пусте улице париских предграђа, има он да иде лагано тим улицама и с времена навремеда лане, једаред или дваред. Из сваке ће куће тада, у којој има паса да дође и одговор. Срећни чиновник забележи себи у бележник улицу и број куће и сутрадан сва та имена предаје министарству. још истога дана други један чиновник иде у ту кућу да види дали је плаћен порез на то псето. Не знамо како би нешто било кад би наша, београдска општина тако што завела.

Вредно похвале — У Борском руднику радила се нова железничка пруга. Предузимач те пруге био је један инжињер, по народности Талијан. Ту скоро, једнога дана, опази инжињер да му је из кофера нестало 3000 динара. Сумња паде на једнога његовог слугу, сељака из оближњег места, који је баш дан раније тражио одсуство, дан два, да оде до своје куће. Ко_ месар је хтео покренути истра-

гу, али жандармериј. поднаредник Лратомар Крчевинац, замолио је комесара да допусти њему неби ли он пронашао лопова.

Испочетка комесар као и не пристајаше, али, напослетку, попусти да не предузима ништа до сутра, ако дотле не би на-. редник Драгомир ништа учинио. Још се истог дана Драгомир кренуо у потеру за крадљивцем. ·

"Споредно је куда је све ишао,

тек око 11 сати ноћу дошао је на салаш инжињеровог слуге, а салаш је опет лежао у једној од густих шума оближњих планина,

у близини бугарске границе.

Дошав до салаша изазвао је сељака напоље. Кад је слугаизишао поднаредник Драгомир му лепо саопшти, да је дошао по инжињеров новац. Слуга се клео, како ништа за то не зна, како он то није учинио. Мало милом, мало силом поднаредник Драгомир успе да га претресеи нађе код њега 400 динара. Слуга тврђаше да је то његов за= рађени новац. Опет дођоше претње, опет застрашивања и слуга једва признаде да је новац скрио под камен на огњишту.

И заиста кад су растурили ва-

- тру са огњишта и подигли ка-

мен нађоше све инжињерове новце. Тада га поднаредник Драгомир веза и потера у Бор. У путу је слуга нудио поднареднику 2500 дин. а њему да остави само 500 да може пребећи у Бугарску. Предлог је био примамљив, пошто нико не би о свему том ништа могао знати, а и један и други дошли би до пара. Али, поднаредник Драгомир свестан своје дужности не пристаде. на.