Policija
290
·_ Полиција и одмор
Полиција, по природи свога задатка као чувар јавног реда · „и сигурности, мора да врши своју дужност перманентно, да ради. без прекида. Према томе и полицијски службеници морају от= прављати своју дужност не само за време уобичајеног канцеларијског рада, већ у свако доба дана и ноћи. Али из тог факта не сме се извести закључак, да у полицији не треба да буде ограничено радно време. Напротив, баш зато што се у полицији мора без прекида радити, треба апсолутно утврдити макси= мално радно време и нарочиту пажњу обратити правилном и правичном распореду рада.
У нашој полицији влада једино правило: да полицијски службеници морају отправљати не само све оне разнородне послове, који су убачени у надлежност полиције, већ да буду још свуда и на сваком месту у по ноћи као у по дана. А питања о радном времену, правичном распореду рада, могућности за-савлађивање тога тешког и напорног задатка, у њој нису позната. Полицијски службеници, по неком традиционалном веровању, могу и морају све издржати, зато се нико и не стара нити брине да ма што у том погледу мења.
Сем полицијске нема ни једне друге службе у државној хијерархији, у којој не би било утврђено максимално радно време и нико на ту неправду ни главе не окреће. Колико се маћијски гледа на полицију и од стране државне управе, види се не само по томе, што се полицијски службеници ни по плати, ни по авансману, уопште ни ло чему не могу мерити са службеницима других струка, већ и по томе, што се за њих нико не побрину да бар стекну право на довољан одмор, који служба изискује. Треба ли за то навести примера 2
Ми смо на овоме месту износили толико пута несумњиве доказе о неправди, која се утом погледу чини полицијским службеницима. Примерима смо утврдили да су нижи полицијски ортани — жандарми и ноћни стражари толико оптерећени радом, да не само што немају довољно времена за одмор, него да често немају времена ни честито да ручају. Није ни мало редак случај да ти службеници проведу на раду по 15, 20 па и више часова без одмора. А колико је правилно и правично распоређен рад, најбољи је доказ то, да службеници на раду страдају — умиру.
| 155