Policija

299

уштрба. Као и у другим полицијама распоред за ферије утврдио би се почетком сваке године тако, да сви службеници могу исто искористити, а да служба не осети. Истакнуте питање, по нашем уверењу, толико је важно и актуелно, да тражење његовог решења не можемо напустити све дотле, док не видимо остварене наглашене праведне захтеве.

Полицијени чиновници — Чл. 9. Устава и наши судови

Осуда двојице полицијских чиновника због противузаконског лишења слободе, дала нам је повода да се позабавимо овим питањем.

Та два чиновника осуђена су, што су једне вечери, враћајући се са службенога посла, Н. Н. који није хтео да скрене с пута, колико је по закону био дужан да учини, и што је на једнога од њих потезао пуном пушком — дотерали у срез после канцеларијског времена и несаслушана притворили. Сутра дан по њихову реферату донета је пресуда, којом је Н. Н. кажњен са три дана затвора, у коју му је урачунато време, које је провео "у затвору пре него што је саслушан.

Касациони Суд нашао је да у оваквој радњи стоји дело из 85 123 крив. зак. јер је Н. Н. лишен слободе несаслушан, а то је противно чл. 9. Устава.

Ако би се усвојило ово гледиште, онда би полицијски чиновници били у немогућности да отправљају своје дужности. Ово нарочито важи за престоничку полицију у којој се и данас скитнице шаљу у Управу „на преноћиште“ као и за полицијске чиновнике окр. начелстава.

Наши судови не знају за наше дужности. Њима су познати само закони, које они примењују од речи до речи, како су написани. О намери, о побудама, они слабо воде рачуна. Отишао у хапс чиновник, који је починио злоупотребе или онај, који је вршећи службу ревносније него што треба и нехотице пао у грешку — њима је све једно. Они не воде рачуна ни о том, што законодавац није стигао да законске одредбе доведе у сагласност са уставним одредбама.