Policija

— 341 —

па кад су се они растали и онај непознати се одвојио, ушао у гостионицу „Цариград“ и кроз њу прошао у путничку собу, он уђе за њим у механу и стане распитивати келнера, који је таман ложио ватру, о томе лицу. |

Кад келнер није знао ништа ближе рећи о томе путнику, који је тек то вече био узео засебну собу, закључао је идо тога тренутка се није враћао, позорник је био готово сигуран, да ће то бити тражени лопов те, бојећи се, да му не умакне, пође право к њему у собу, закуца на врата и кад му је одтоворено „слободно!“ уђе унутра. Н - - 3

Чим је ушао у собу, Видак је видео, да има посла са опасним злочинцем, јер је тај човек стајао крај стола; на коме су се, поред неких скупоцених ствари, налазили један велики и један мањи револвер и једна оштра кама.

Видећи, да може свашта бити, позорник се одмах реши на један трик: брзо приђе зликовцу, пружи му десну руку, а левом га загрли, па га пољуби у уста и стане га тобож радосним гласом питати за здравље и за породицу из Турске.

То је разбојника толико збунило, да се пољубио са жандармом и захвалио на питању, па му онда, као устежући се, рече, да не може да га се сети ко беше. Позорник се као тудио, како то да не може да га се сети, кад су тобож из истог места из Турске. Стао га је даље питати за своју породицу, па га онако збуњеног, не дајући му да се промисли, одведе у механу, да га части, и да се на тенане разговоре о својима на дому.

Кад су ушли у механу, како се келнер случајно налазио у дворишту, то жандарм, изишав напоље, тобож да зовне келнера, брзо приђе вратима оне путничке собе, закључа их, спусти

кључ у џеп и врати се натраг.

Онда већ није било опасности и позорник се каже непо-

_ знатоме, ко је, па га позове у начелство. Онај се најпре чудио тобож, што га зову, опирао се да пође, па најзад ипак пристане · само је хтео да најпре уђе “у собу, „да нешто узме“. Али, кад је видео, да је соба закључана, знао је, да му спаса нема. те _ пође са жандармом. Успут је још- нудио Видаку 400 лира, да лан пусти, да побегне, али га је Видак опоменуо на своју заклетву | и наредио му, да више ни речи не проговори до начелства. = | Коњички жандармеријски титуларни поднаредник Василије _Ј. Глишић био је некако године 1906 или 1907 на служби у Чачку- |