Policija

— 373 =

добро и читати и писати. Служио је неко време као момак у магазама Параносовим на Сави. Не знам зашто напустио је службу, па се уписао у — жандарме. После три четири месеца службе одредисмо та за позорника у главној чаршији. Тако се звао онај део вароши од Саборне Цркве до радње Терзибашићеве и од „Српске Круне“ до хотела „Русије“. Постати у оно доба позорником — то је било прво одликовање редову.

Позорник Милисав био је на служби свега,месец дана, па је тамо у чаршији упознао све дућанџије, трговце и кавеџије. Знао је стране консуле, више чиновнике и све важније људе, који у његовом реону станују. Познавао је на својој линији све слуге, амале и таљигаше. Знао је чак и какав је ко од њих: да ли је добар радник и послушник, или ленивац, пијанац, кавгапија или тако што. Водио је у своме бележнику све оглашене коцкаре, кесароше и отпуштене робијаше. И тешко ономе од њих ко би на његову линију залутао. Као ваљан жандарм и добар полицијски орган стекао је брзо поверење својих старешина. Пазили смо га ми чиновници у кварту. А мало по мало, па су га заволели и сви трговци у чаршији.

По ондашњем реду, као старешина квартовни, морао сам бар једанпут на дан обићи поверени ми реон квартовни. Пролазећи поред чаршијских дућана, више пута зауставио би ме: Милош Карастојановић или Војин Радуловић, Коча Ивковић или Мијаило Павловић, Младен Вељковић или Мита Николајевић, сви онда први грађани и Тре па би ме данас један сутра други ословио:

— Молим те, г. Тасо, настани и поради тамо код старешина, да се аванзује овај наш позорник Милисав. Питај све нас по чаршији, па ћемо ти посведочити: да је то учтив, опрезан, поштен и ваљан жандарм. Води бригу о свему. Порани јутром, пре четири сата, па обиђе своју линију; загледа на врата дућанска; завири у авлије; пази на млађе, да ко шта кришом не износи из наших дућана и авлија. Кадгод га потражимо, увек је ту, међу нама, на линији. Није шала од ране зоре до неко доба ноћи без одмора..... |

Тако су га хвалили сви редом по чаршији. Али већ и без њих, ми смо на служби рачунали Милисава у најбоље позорнике.

= Јављам покорно — рапортова ми Милисав једнога јутра као старешини варошкога кварта. Вели, у оној кућици у сокачету, иза дућана газда Антонија Симића, биће неких сумњивих