Policija

149

И док је ходником одјекивала њена монотона песмица, ја сам сав скрхан болом дошао до прозора у ходнику, и гледао сам са сузама у очима у суморно и мутно небо.

Ноћ је била суморна и мрачна, а горе у висинама вије се више видела ни она једна звезда. То канда беше звезда оног · сирочета и она је одлетела кроз мрачну ноћ у оне зрачне ви"сине, да затрепери пред престолом страшнога Бога и да нас све тужи за страшан немар наш.

Ветар је помамно звиждао кроз савршено улице, ваљајући пред собом разређене слојеве магле, кроз коју се кадкад — као златне тице пробијали сјајни месечеви зраци

А снег је лагано падао. - Ђема.

Жандарми хајдуци

Око 8, часова по подне, у друштву са осталим гостима, седео сам у парку бање Р. и слушао музику.

У маси шетача спазих једног од осуђеника — слободњака, где журно · корача и унезвереним погледима на све стране некога тражи, и у који мах нам се погледи сусретоше, он ми ману руком да му приђем. Усплахирен и задихан тихо ми рече: „хајдуци, господин комесару! Ено су горе, више бање, у потоку. Ви= део сам их лично, а видели су иони мене, и одмах се повукоше дубље у шуму. Никоме за ово нисам рекао сем госпођи (послуживао је код мајке окружног начелника Ж., која је била у бањи на лечењу) и дотрчах да и Вама јавим“.

Извиних се друштву и готово неопажено од света пожурих комесаријату. Али до комесаријата нисам ни дошао, а кроз целу бању, као електричном струјом, пронесе се глас: „хајдуци! хајдуци!“ Свет из парка, гостионица и стаза. појури својим становима, па још кад виде мене, где с неколико наоружаних жандарма пројурих, јер нисам могао на место небпажен отићи, завлада готово паника. Улетало се у станове и закључавало. Цигани музиканти нашли су се за тили час на шталском тавану, а куражни надзорник сакри се за стуб под мостом, који преко реке води хладној води.

· Само на 2 километра од бање, реком поред пута за планину, поднаредник Р. спази једно лице, у белом влашком оделу, а одмах за њим још два, како се нагло за једну стену повукоше.