Policija

— 735 оличена: правда, доброта, искреност, љубав према Ота били И пожртвовање, коме није било граница.

Умро. је 1878. године у 64- -тој. години свога живота.

И опет понављамо:

Нема ништа лепше, ништа драгоценије од народнога признања. Благо ономе кога народ у своме срцу носи. Народ је овом заслужном човеку подигао. НТ прИИји и најлепши споменик који се зове: Љубав Народна. п ____Б | _

..

Каква нам жандармерија треба»

Читаоце „Полиције“ интересује за сада ово питање, које су ставила на дневни ред три њена угледна сарадника и. функцио-_ нера са највиших положаја наше струке. Третира се питање врло важно по судбину жандармеријске трупе а и по полицију. којој оне служе као први и најглавнији помагач. -

За велику је похвалу што се једном овако крупна и принпипијелна питања наше полиције почела јавно третирати од стране њених најнадлежнијих преставника. Резултат таквог полемисања донеће, сумње нема, много веће користи, но што је то до сада постизавано решавањем оваквих ствари и њиховим уношењем у припремане законске пројекте уз највећу поверљивост, где се у више прилика долазило до ЈАШЕ разочарења кад им је требало осигурати примену.

И ако на први поглед изгледа, да се на истакнуто питање може одговорити само на два начина, и то: да ли жандармерија треба или не треба у погледу дисциплине и снабдевања бити под Министром војним, наше је мишљење, да се за правилан одговор може наћи и друго решење, које у свему не одговара мишљењу ни једнога од поменуте посве расправљача.

Још у почетку свога излагања хоћемо да изјавимо, да смо одсудно зато, да жандармерија, каква је данас, треба и мора остати под Министром војним. Али одмах додајемо, да се потпуно слажемо са мишљењем уважене господе 4. А. К.иБ.К.М. у колико се то има односити на жандармеријску трупу у Београду.

Ми смо зато, да се усвоји и једно и друго мишљење а ево како: Кад се износе тешкоће и мане са којима се сусретамо код овакве организације жандармерије помишља се увек на градску