Policija

БОК

он дохватио једну мотку па „опучио“ по њима — уз најружнију псовку: сто ' Богова, Сунце, Исуса и мајку Богородицу. |

— Пусти га овамо!..

Наљути ме грубост овога кочијаша те дрекнух: •

— Зар мотком храниоце своје, безумниче један 2

— Нисам, господине, натоварио сам колико обично носе... али...

— Шта, али... Сада треба. да наредим да тебе упрегну у она кола, да их и без терета извучеш, па да потегнем мотком, те да ВИДИШ и осетиш како је! Мислиш, животиње су... трпиће све...

— Али... то је моја стока...

— Па ко велиш, то ти онда даје и права. да је немилостиво тучеш и псујеш најсветије, у шта сви верујемо и што. закони штите Зови, наредниче, господина писара да овога неразумника спроведе у кварт и оптужи за тучу стоке и хуљење Бога. Ја одох на Пристаниште.

— Разумем! ,

Пређох полако преко улице. Одогго од Калемегдана тутњи један војнички ауто. Свет се у чуду безобзирце склања, улично блато пршти на све стране. Успевам да се и сам склоним од ове немани, да ми ноге не поломи и живот не однесе. У пролазу сагледам број његов — и враћам се да напишем акт и оптужим овога несавесног шофера; који, уображава да је „КараЂорђева“ улица каква равница у Епирским пустарама, када је, може бити, за време рата опуле ауто“ пролазио за СантиКаранти.. |

Шаљем акт и поново излазим на улицу. Земунска лађа стигла. Путници тромо корачају преко пристанишног простора, разговарају на све могуће језике, смеју се, шале, жагор, ларма.. Стижу на улицу. Неки улазе у трамвај, неки у фијакере, а највише у густим редовима гамижу преко Великих Степеница.

„.Једанаест је часова. Поједини путници са извађеним картама промичу у брзом ходу или трчању, јуре другом штеку, да се укрцају у сегединску лађу, која тек што није пошла. Одлазим и сам тамо. Стајем на улазу у брод, блудим погледом по Му разгледам ПИНК. све сам трговац. Највише |

%

Сва лица ових људи или жена Еоика. издужена, па. безизразна. Само им свима очи цг “ле, посматрају један другог, .

.