Policija

— 201 — ; налишета сталног, између болести индивидуалне и болести социјалне. Реч је о борби против система нагомилавања малих казни, који замењује систем прогресивног увећавања. И он даје дефиницију ових двеју категорија преступника, дефиницију која је створила школу. Он хоће да казнена наука буде у што интимнијем контакту са животом, да се више наслони на стварности | социјалне него на апстрактне текстове. Ово је била главна снага прошлости. И пошто је навео примере у потврду овог тврђења, узете из свију епоха и цивилизација, он продужује: „Али мислећи на негдашње судије заборавља се систем казни; изгледа тренутно човеку да види како се из нашег правосуђа, роба писапих закона, уздиже једно идеално правосуђе, један закон строг за неваљалце, рђаве, силнике који злоупотребљују своју моћ, порочне и окореле; благ и милостив за скромне и слабе, несрећне који се бацају под кола цивилизације као хиндуски правоверни под кола „Гларвег- Наћ“. Наша стара Европа није више створена за једно простодушно правосуђе, али се може желети да се модерно правосуђе одвоји од магле, коју је претераност науке око њега нагомилала. Може се захтевати · да оно постане, не простодушније, већ простије, да се врати само себи и да у чистој инспирацији савести, а кроз замршеност писаних прописа и уобичајених формула, поново нађе своја вечита правила, која срце и разум диктују искреним људима“ Налазећи да је наше модерно правосуђе сувише махинално и сувише безлично, он тражи да се савести и иницијативи судије да знатнија улога, и да овај може делити благост и строгост са већом моћи суђења. Ова моћ нарочито је потребна приликом примене казне затвора. Он је још мишљења, са Бонвијем де Марсанги, да друштво има интереса да буде штедљиво са казном, јер ова смањује општи фонд часности, који је морално богаство једне нације.

Пошто је у данашњој организацији немогућно имати савршених судија, Пренс налази у пороти највећу гарантију за вршење кривичног правосуђа. И ако у овој ствари ја не делим његово мишљење, ипак не могу пропустити а да не цитирам _ овај веома карактеристичан пасус: „Порота ће, вели он, остати као једна од најдивнијих замисли судског реда... пошто је пре свега дубоко човечна, пошто је постала сагланошћу народа и власти, пошто стоји изнад предрасуда, легалних фикција, ап-