Policija

___013

десет година да направимо школу у нашем селу, знаш, да нам деца не остану ка' једна божја стока. "Ма, ево, где смо ми саградили школу, али никако нема да нам поставе учитеља. Кажу... знаш... овај... ка' да ти не даш. Па смо ДОШЛИ... на прилику... да те замолимо...

Министар се благонаклоно насмеши и тапкајући ча Милисава по рамену, одговори:

— Е, па то сте ви погрешили. Не постављам ја о него Министар Просвете...

— Ех, 'ма, знам ја, утаче се ча Милисав, већ окуражен, него ми ка: велимо ти си већа влас од Просвете, па можеш наредити. Истина, тако нам је казао и наш капетан. Вели:

„Идите ви у Просвету,“ - = = А ко је ваш срески капетан2 заинтересова се Министар.

Ча Милисаву неприметно пређе осмејак преко усана. |

_ — Ко јег Жесток човек. Сила једна; јес' славе ми. Ако си га ти, Господине, тамо поставио, е, баш ти вала. Он ти је човек у реду. И са сваким лепо: иу канцеларији и у меани. Не либи се, брате, од нас ама баш ништа. Седимо тако ка људи у меани, а он пита те за ово, те за оно. Попијемо тако по коју, па, Бога ми, да кажеш и запевамо. Оно, и он је човек, треба му мало и разонођења од посла. Али, што он пева и „набраја“, их, мани се! Много је добар човек, па не уме ни карте да игра. Ми га тако салетимо да игра с нама. Он одма пристане, али не зна — те изгуби целу плату за једно вече. Ми се онда сревенимо те му вратимо плату, или га пустимо да нас добије. Знаш, ка велимо, ваљаће ион нама други пут...

— Тако, тако! учини Министар, сав блед у лицу.

— ја. Ваља и он нама, јер има зли људи, па нас опањкају, а он нас Бога ми и заштити. јес славе ми!

— Тако, тако! учини опет Министар.

— А чујемо да га неки и тужакају, -наставља смирено ча Милисав, ка' да није правилан и да, на прилику, прима мито! Е, вала, Господине, то није. Чис' је наш капетан ка'- божје сунце. А ако му баш ко од наси однобе. по што год, или му да који грош за каву — што, орате. да "не узме. Право је. И он је жив човек... -

= Добро, добро. са можете ићи, рече ер и при тисну прстом на звоно. -