Policija

— 7129 —

кафеџија, који би се ухватио (а тамо се лако ухвати) да је недељом или празником продао коме ма и најмању количину алкохолног пића, поред велике новчане казне, кажњаван је и одузимањем дозволе, — права на упражњавање радње (Цсепзе). Иста казна постиже кафеџију и онда ако би дао алкохолно пиће детету или ма ком урођенику — Индијанцу. |

Недеља је дан одмора и тога дана нитко не ради. Све радње изузимајући хотеле, апотеке и ресторане затворене су. Ваља одмах да напоменем да у том хотелу можеш само добити преноћиште и ништа више а у ресторану само јелом белу кафу.

Кафане (механе) нису као код нас. У американској кафани зв. „Зајооп“ или „Ват“ нема ни астала ни столица, где би неки могао засести и лумповати. Чим уђеш у локал пред тобом је једна дугачка тезга уз коју станеш поред осталих, који ту већ стоје и пију. За тезгом стоје келнери т. зв. бар| тендери, који точе пиво и по поруџби дају госту једно, два или три пива, попијеш а за тим иди одакле си и дошао, а на твоје место стаје други гост да и он поручи, попије, плати и оде.

Напомињем, да за пуне две године, колико сам провео у „Америци, никад нисам видео ни једног америк. полицајца да је прекорачио праг оваквог „Ваг-а“ стао уз тезгу и поручио ма какво пиће.

Ш. Просјачење.

Колико сам се пута сетио оног дивног уређења о просјацима и просјачењу у Сев. Америци, особито онда, кад ме _ десетине поцепане и мусаве циганчади почне пресретати и прогонити са; „даруј господине љубим ти и краци и раци“. Па ни у самој престоници готово није ништа боље у томе погледу, јер ни тамо не можеш проћи ни једним сокаком а да не будеш пресретнут бар са пола туцета разно-разних богаља, који моле за помоћ — просе.

У Америци (где такођер има богаља и сиротиње) гледао сам ово: На ћошку улице, на месту куд највише пролази свет, стоји један пристојно обучен старац са црним наочарима на

# Они су веома слаби на пићу и може се рећи да алкохол никога не убије тако брзо као Индијанца. Зато је нарочито и најстрожије 323брањено да им се продаје ма какво алкохолно пиће.