Policija

— 745 —

И од тада је Драги уживао знатно већи углед код бечкога Информационог Биро-а.

Благодарећи овој околности Барон Пинтнер нешто доцније одреди га да иде у Босански Брод и тамо похвата некакву преписку, која се водила између извесних лица из Србије, а преко некога шабачког трговца, са извесним Босанцима. Дао му је повећу суму новаца на име трошка и један „фотографски апарат“, помоћу којега би ухваћена писма снимао.

(Сав свој досадашњи рад у служби бечкога Информационог Биро-а Драги је сматрао као једну комедију, која га неби могла компромитовати као непријатеља своје отаџбине Србије. Али, ево, сад му беше дата улога, која би га несумњиво, као таквога компромитовала. И, он се реши да не иде у Босну. У место у Босански Брод, он се кренуо са својом милосницом и отишао у Карлсбад, ради проводње... ;

Пошто је у Карлсбаду провео извесно време и потрошио вовац који је имао, вратио се у Беч. Сутра-дан није могао избећи и састао се са г. Пинтнером, који, знајући за превару Драгога, припрети му апсом. И Драги, пошто је о свему овоме известио српскога посланика г. Симића, побегне из Беча и дође у Србију.

На основу података које је имала о њему, полиција београдска стави га у притвор, осуди на двадесето-дневни затвор, по издржању кога имао се протерати у једно мање место у унутрашњости земље, где му је отац живио.

Протеран, он је живео у родитељској кући нека два до три месеца, па се онда пријави војним властима да одслужи свој рок у војсци, где буде одређен за инжињерску трупу У Нишу. Но навикнут на раскошан живот какав је водио раније, врло је тешко подносио живот у војсци, и да би тај живот олакшао, реши се, да некако ухвати у своје канџе а.-угарског консула у Нишу и отпочне пумпати га. На његову несрећу, први састанак његов са поменутим консулом није остао од нишке полиције не запажен, и ова га оптужи војној власти као аустријског шпијуна. Војне власти ставе га у затвор, у коме је провео више од десет месеци, а после овога рока пусте га из затвора и упуте на одслужење рока у војсци.

Из војске Драги утече у Земун, а земунске власти интернирају га одатле у Бјеловар. После краткога времена побегне