Policija

—= 150 <=

Мора човек да присуствује таквом догађају, ако је рад да престави себи запрепашћење, у коме смо ја и оних пет стражара остали у мојој канцеларији, чекајући на бравара, да нас ослободи.

ја лично апсолутно нисам могао да мислим! Био сам у толикој мери изненађен, да се то апсолутно не да исказати.

Сећам се само, да ми је његов одговор: „Мислим, г. Саветниче, на све оно, што један човек може да уради, кад хоће и сам себи каже: мора бити!“ непрестано брујао у глави.

једва сам се прибрао и написао извештаје 0 догађају. На првом месту полицији, а потом Министарствима рата и иностраних дела.

Утисак је био, као што се само могло очекивати —- поражавајући! |

Настала је једна хајка, какву је само наша полиција за време рата била у стању да инсценира. Сви државни апарати. беху ступили У акцију, Кроз читаве недеље сви и војни и цивилни повереници нису били у стању да се честито одморе. Целокупан њихов рад, све њихове мисли, сви осећаји, све је говорило:

Драги је у слободи.

И пуна четири и по месеца нису га могли ухватити, ма. да је он стално био у Бечу.

Детективи су до душе безброј пута проналазили | његова _ склоништа, чак шта више и њега самог, али је он увек, било силом, отварајући у сред Беча револверску борбу, било каквим нарочитим триком проналазио начин, да се извуче и умакне. И ко зна, да ли бисмо га се икада више докопали, да га један слепи случај не баци у руке баш г. Шоберу, данашњем управнику Беча, који је тада, као шеф политичке полиције руководио целу хајку против Драгог.

То се десило у једној мењачници Меркур-банке, у коју Драги беше ушао, да пред сам полазак за Швајцарску, купи швајцарске франке. Госп. Шобер беше такође приватним послом дошао у мењачницу и како је Драгог лично познавао, примети га на каси, без да је то Драги опазио, брзо истрчи на улицу вихне неколико жандарма и војника и — Драгову хајдуковању У СВОК Вече беше крај мл А ТИТА 27

9%