Policija

#

4 карактера са државе на самоуправу; потребно је још и обезбедити вршење тих функција од стране самоуправних власти, Ово се пак постизава давањем могућности самоуправним јединицама да прибаве потребна матријална средства, као шта се одређује и вршење рржавних функција давањем те могућности држави. Могућност за прибављање потребних материјалних средстава самоуправне једивице имаће, ако за то нађу изворе: а изворе ће наћи ако могу бити власници, веровнинца,

__дужници, и тд. једном реча, ако имају правну способност. Зато

је самоуправним јединицама признат карактер правне особе, као што је прианат и самој држави!).

5) Члан 1. 8. 0 обласној и среској самоуправи од 26. априла 1922. признао је области карактер правне особе: „области као самоуправне Лелинице правна су лима и по јавном и по приватном праву“. Исти је карактер вакон признао и срезовима у члану 101. — Из овнх заковских би позицаја излази, да је наш заководав ц био на становишту да су држава и самоуправне јединице особе приватноправног и јавноправног карактера

Међутим да ли су држава и самоуправне јединице само особе приватногравног карактера или су још и јавноправног карактера. спорве је питање. Некада је п јам о држави и самоупр:вним јединицама кае особама јавноправног карактера био у опште дозвољен. Данас је жак њихов керактер јавноправне особе озбиљно опорен и то са разлогом. „Држави и самоуправним јединицама потребно је приз«ати карактер правне особе, да би им се дала молућност да постану власник, веровник дужник и т.д. и да према томе могу уговарати као и свака груга правна особа. Сви правни послови, које држава и самоусоргпне јединице чине у ту сврху, јесу послови господарења (асјез де сезНоп). Али осим тих послова оне су позвате да обављају и разне друге послове, чија сврха није да се постане власник, ни дужник, ни веровник. То су акти власти (асјев 4. атогне). Под утиском немачке науке, држава и самоуправне јединице били су сматране као правна лица и онда, када су обављале сову другу врсту послова, акт власти, па се радп тога казало, да су оне и особе јавноправног карактера

Потребно је међутим, да се држава и самоуправне јединице сматрају као цравне особе само онда, кад је у питању државз и самоуправна јединица субјекта права пошто само особе могу бити субјекти права. У употреби пак власти не треба видити неко право. Када чиновник изврши "један акт власти, у томе се не може видити вршење Ив у име државе или самоуправне јединице јавноправне особе. У вршењу власти

боље је видити једну потребну функц ју, која посто! по у корист целине.

Држава и самоуправне јединице имају се према томе сматрати као правне особе са свим оним способностима. које им ју и сва остала правна лица, затим као јавне власша, а не као јавноправне особе. Доста је када се од једне целине ствара фиктивно биће, без да је потр:бне покрај те фикције стварати још једну фикцију много компликованију и неразучљивију, дајући јелном фиктивном бићу јавнопоавни карактер.

Главни писци, који одбијају држави карактер јавноправне особе, јесу нарочито: Н. Вемћејету, Ттапе 4ететате де агоп ааттизта ; Ргвин, 12 Е аг, Те агоћ објекиј е! [а 101 рогтуе: од Риг, [' Ега! 12 50и"регштеје е; !е адгоп (Ехтан де 1а Кеуџе де агон рарис, 1908.) Напроти“ признају држави каракте јавноправне особе: јешпек, Зузјет асг бјјеп„Иисћеп зибјеснусп Ресте и АЛЕРТА, пе Зјадечјећте; Езтејп, Е!етета ве агог: сопзшитопле1.