Policija

_рр —

(Ово, до душе, неће бити нова ствар, јер смо ми о томе тисали пре рата, али примена је остала стара,

Ми смо, рекосмо, пре рата указали на Одлуку Касационог Суда од 29, априла 1908, год. Бр. 5144, која има тежњу да утврди: како се све крађе, поменуте у тачци 3. 8. 222. Кр. Закона казне, као квалификоване крађе, без обзира на вредност покрадених предмета.

Ово гледиште Касације усвојио је и Апелациони Суд пресудом својом Бр. 2197, и сад је управо оваква пракса стална, "али ми ипак налазимо да ге она погрешна. | '

А погрешна је, велимо, по овоме:

Као што је познато, наш Кривични Закон, у доба свога "постања, делио је крађе на просте и опасне, дакле по начину шавршења свих.

Од простих крађа изузео је иступне у вредности до 60 гроша чаршијских, а за све остале просте крађе поставио је само ту разлику, што је код једних узео минимум казне месец дана, а код оних из 5 222. три месеца,

Овај систем поделе остао је све до 15. јуна 1863, године када се у 85. 391. већ поставља једно ново правило, јер се вели „Свака проста крађа у вредности до 200 гроша (сада је ова вредност измењена уредбом о убрзању рада) да се кавни до ларидесет дана затвора, а у 8. 221. пак, говори се само о простим крађама преко ове вредности.

По томе, од тога времена, свака проста крађе до 200 гроша чаршијских, морала се увзети као иступна крађа.

Изменама, пак, од 10 јануара 1879. год, овај систем по вредности покрађених предмета појачава се још више.

Тако, и 8 221. и 391. Кр. Закона, који одређују категорију крађа, везује ову за вредност покрађе, па то чнне и 8 221 а ти 5 223 6. истога закона,

По томе све ове одредбе које су постале једновремено "са оном из тачке, 3. 5 222. крив закона (10 јануара 1879 год.) имају задатак да утврде: кад се извесне крађе казне као иступ та кад као преступ, и за основицу те разлике узимају само вредност крађе, а не начин извршења, јер он игра пресудну јулогу у равлици, која се тражи између простих и опасних крађа.