Policija

_ ДБ-

дармеријске сфицире, само ако хоће да је уче; боља делеко ед оне коју предлаже г. Чурић, јер ова је реална и стоји у тесној вези са народним- и државним животом, а она више апстрактна и теоретична.

Наравно, да не би било на одмет кад би држава могла неког да школује и у општим основним знањима и де га плаћа по 40-50.000 динара подНШР: а да ли је то могуће и је ли оправданог

Г. Чурић вели: „Зар би смело бити официра који не зна потребно из војних ствариг Зар би смело бити жанд, официра који не зна све потребно не само из војних него и из ; стручних. жандармеријских ствариг

Што се тиче онога првога могу рећи г. Чурићу ово: ни један официр, па ма и из резерве, није доша у жандармерију ишти је могао доћи без фундаменталних војничких знања, а толико је довољно. Пратити све савремене ратне вештине и служвти у жандармерији апсурд је. Жандармеријски официр има сасвим друго „бојно поље“ па ће се према томе и усавршавати; од војних знања онолико колико му је потребно. неће никада заборавити, јер ту су свакодневне потребе и прониси па боп оте та! отб мора их знати.

Што се тиче онога другог, признајем да не схватам изразе: „не само из војиих него и из стручних жандармеријских. ствари“.

Што г. Чурић брине за подмлалак у жандармерији, може бати спокојан, јер пре но што се прореди:садашњи кадар официра у жандармерији (који ако није савршен, он је у сразмери. са сваким почетком релативно задовољавајући) јавиће се довољно кандидата и са војном академијом и пуним средњо= школским обравовањем, који ће се лакше и брже наћи у новом позиву, тим пре што ће доћи у уређепу и организовану команду, а неће морати све из нова стварати као њихови прет-. ходници.

На мишљење г. Чурића да живот и обичаје народа у целој. Краљевини, као и њихове економске, трговинске и здравствене. прилике треба изучавати у нарочигој школи, могу рећи ово: зашто ће жандармеријски официр ово учити у школи, из књига, које су често нетачне, кад он може и има дивну прилику, коју му пружа његов позив, да све ово научи на самом извору. Он