Policija

ба

доста доцкан. Било је већ скоро подне, кад је он седећи за малим асталом вршио свој облигатни дневни посао, који додуше остали срећнији врше још рано изјутра. Он се је бријао. Од једном на његовој се соби нагло отворише врата Дени се окрете и угледа пред собом лице свога брата Динеса. Држећи бријач у руци, Девиодмери свога брата од главе пете.

„Ти дишеш тешко“ поче он. „Шта ти је, — зашто си тако журио“ 2 „јуре ме Деви“ — одговори он.

„Ко те јури 2

„Они. Траже ме да ме ухвате и отерају у кварт“.

„А шта си учинио “2

Динес обори очи, избегавајући сусрет са проницавим погледом сивих очију свога брата.

„Убио сам, Дени“! — хукну он и руке му клонуше. Дени му окрете леђа и настави бријање. У соби је владала дубока тишина коју прекидаше слаби шум стругања оштрог бријача по кожи.

„За име божје, Дени, остави то стругање“.

„Седе!“ — рече му овај преко рамена, продужујући лагано свој посао. Динес се послушно спусти на столицу. Довршивши бријање Дени се поче полако умивати. Ови спори покрети Денијеви просто су распињали Динеса.

„Дени, Дени! — Окрени се! Погледај "ме, Дени! Погледај, чујме и спаси ме!“ — завапи Динес очајнички.

„Кога си убио>“ упита Дени и не окрећући се брату.

„То је споредно,“ — одговори Динес. „Главна је ствар ка сам извршио злочин и да ме јуре“.

Дена се опет поче мирно огледати у огледалу, контролишући да ли је свуда лепо и глатко избријан, а затим поче исто тако полако и пажљиво скупљати свој прибор за бријање.

„А откуда знаш да те траже и да сумњају на тебе“

„О, како да не знам. На зидовима главне полиције увек има по. века рупа кроз коју видимо шта се унутра ради, шта се мисли н спрема. Ето зато знам да ме траже и да су већ разапели мреже да ме ухвате“.

Чистећи бријач, Дени и нехотице поче размишљати 0 овоме сазнању. Учини му се да било најбоље, да што мре извести главну полицију с препоруком, да иста зазида „рупу“ ва својим зидовима, т. |. да међу персоналом МРОННЈк и најури равбојничке јатаке који представљају те „рупе“.