Policija

|ОЛИЦИЈА

Година ХР СВЕСКА ЗА МАРТ 1924. Број 5. и 6.

САХРАНА САГОРЕВАЊЕМ И ПРАВДА (ПРАВОСУЂЕ) НАПИСАО Д-р ЖАРКО МИЛАДИНОВИЋ.

Позната је ствар, како се већ деценијама води покрет, који је све то јачи, да се телеса људска после смрти спале, а не у земљу закопавају, дакле да се уведе сахрањивање сагоревањем, а не закопавањем у земљу.

И великим заузимањем својих поборника ова идеја добија великог маха.

Тако је у Пруској допуштено спаљивање мртвих телеса људских. Крематорија има и у Италији, Француској и у Швајцарској, а тако исто и у Сједињеним Америчким државама. У Италији има 23 крематорија, а у Северној Америци 16. А на томе се ради и у Аустрији, Белгији, Баварској итд. Али у Аустрији“) поред свега још се увек брани сахрана спаљивањем на основу дворског декрета од 23/8. и 13/9. 1784 (закон Јосифа 11), који говори само о обичној сахрани у земљу, па се не допушта ни факултивно спаљивање, а забрањује се и чување пепела изван гробова, ако је тело у иноземству спаљено, па се у Аустрију донесе.

Али у новије доба налази се јаких противника против сахрањивања сагоревањем, а то су правници, тј. један део правника, који се противе сагоревању и то са криминалистичких разлога, управо скрупула.

Ту су ствар покренули белгијски судија Де. Рикер (де Бускеге), лекар заменик Др. Штарк и градачки професор др. Ханс Грос“%), а њима се придружио и др. Алберт Хелвиг, који

#) Ова је расправа написана пре светског рата, кад је обим Аустрије био много већи него данас кад се обим Аустрије свео на т,вв. Немачку Аустрију.

##) Др. Х. Грос умро је пре више година. Писап.

„Полиција, 1