Policija

— 242 —

тивна власт дужна поштовати постојеће законске нрописе и права појединаца; потребно је било предвидети такођер и средство, које ће бити довољзо да обезбеди поштовање тога правила од стране административне власти или бар да одстрани зле последице његовог непоштовања. Појединцима је требало пружити могућност да заштате своја права од самовоље администратора, јер без тога се не би у опште могло говорити о слободи.

Некада је жалба повређеног појединца против акта здминистративног органа на хијерархијски претпостављеног била дуго времена и готово у свим државама једини начин заштите права појединаца од самовоље административних органа и сматрала се довољном за обезбеђење правилног функционисања административног апарата, ради чега је не треба ни данас презирати. Али то не значи, да је овај начин најбољи и да би као такав још увек он једини требао да постоји, По њему би права појединаца нашла једину заштиту од незаконитих аката административних органа у самом административном апарату. Зато је несумњиво велики напредгк, ако ту заштиту не пружа нсјединцима само и једино организација административног апарата — која не може бити задовољавајућа већ зато, што је даје сама административна власт, која је уједно и творац нападнутог акта — већ и један орган одељен и независан од активне административне власти.

Зато је у неким државама (Енглеска, Северо Америчке Савезне Државе) заштита права појединаца од незаконитих аката административне власти поверена редовним судовима, дакле судској власти:-а. Лице, према систему тих држава, повређено у свом праву незаконитим актом административне власти, може се жалити против истог акта редовном суду, као да је у питању акт појединца, који онда има право да нападнути административни акт, ако је противан закону, по-

')-а По пројекту прихваћеном од стране комисије француског Сената, имали би се у Француској укинути нижи адњинистративни судови солзен5 де ргбјестите, а њвхова надлежност пренети на редовне судове првог степена; ови би административне спорове имали да ретавају У специјалним седницама и по административном поступку (прописаном у закону од 22. јула 1883.), а жавбе протав њихових одлука у тим споровима решавао би Државни Савет (Сопзеп ФЕгаг). В. А шоа, Слготдие адпитзтаћуе ас Ртапсе, 85 8 Г'огестваноп де 1а јатасноп адт:тиенаћуе; ргојез де гбјогте, у Кеуџе ди агон рибис, 1923., стр 84. и даље.