Policija

— 244 —

спроведена“) али се француска револуција може узети као полазна тачка за његово спровађање и у свим осталим европским државама. Постепено он је улазио у уставе свих држава, и био је сматран као први услов слободе. У теорији није међутим ни раније постојала а не постоји ни данас слога у питању саме форме те поделе. Неки писци, присталице МопТездашеи-ове теорије, разликују три власти: законодавну, управну и судску) док други разликују само две: законодавну и извршну, а ову последњу деле онда на две гране, једну од друге независне, управу и правосуђе) Ни ова друга идеја није нова; она је била и Коиззеди-вљева и Мабу-евг.

Не мислимо изнашати аргументе једних и других, јер томе овце није место. Оволико је бело само потребно рећио принципу поделе власти, како би из њега извукли ону по-

давне и овој сдговорна. Што се тиче федеративне власти (власт за објаељивање рата, склапање мира и међународних уговора) она је по њему корала бити поверена оном истом органу, коме је поверена и извршна. Судску власт међутим Госк не сматра као згсебну и независну, већ као зависну грану законодавне (Естеја, ЕЈетеп!з де агон сопз типоппе!, 1914., стр. 455) Мотезцшец (ЕзрЛ: аез 10:58) је из овога развио онда своју теорију о подели власти на законодавну, извршну и судску, коју је прихватила н спровела француска револуција Не може се тврдити да је он предлагао апсолутну поделу и независност тих трију власти чију је немогућност и он увиђао — како су то били разумелв творци франц. устава од 1791. (0. Риги ћ, 7тапе ас агоћ сопгипоппе!, + 1.1923., стр. 518: и даље), али се може рећи да је захтевао да та подела буде што одсечнија н независност што већа, много већа него што је то замишљао и п!едлагао Косћ, И Когззеан (Селе! зоста ) и Мару (Ргонз г1 деуот5 аи споуеп) ихали су своје теорије о подели власт“, само што ози ве познају три власти, као што је то случај код Мопеса ен-а, већ само две законодавну и извршву, док судску сматргју као једву грану ова последње. Осим тога Ксиз:еаи се удаљио сд Мотезатен-а јоши у томе, што није дозвољавао независност изврше власти од законогавне; он је ону прву сматрао као слугу друге (према томе посредно као слугу народа, услед чега је давао. право другој (посредно народу); да води надзор над радом прве и да јој власт, ако устреба, одузме.

У) Упретходној белешци у најглавнијим цртама приказана Госк-ова теорија о подели власти одгохарала је у главном стању ствари у Енглеској, где је пос ојала кз-ршна власт, гли не сасвам одељена и независна од захонољгавне, затим федеративна уједињена са извршном (у рукама краљевим) и најпосле судска као зависна грана законодавне, јер је енглески парламент (а најчешће сам Дом Лордова) имао у св јим рукама врховну судску власт (5 Езтет, Е!етел а, 1914., стр. 454—5.

%) Слоб. јовановић, О Држави; Е-тејп, Б/ететз,; Наппог, Ргвсг аде агоћ адт; јасачеНи, Рлпетрез соттате ди сотеппеих аат; Рагезје. Га јизпее адт; Ејећрет, Тзипопеп аез Решасћеп Уегтабипозтести; Оеога Међуег, Гелтбисћ; ит. Б.

7) Н. Вемћеељу, Ттане де дгов адт; Пишпн, Пе ја ограганоп, дез ренуотв; Огстоса, Слиг де атон адт; и т, д.