Policija

— 322 —

једним ударцем дотадању моћ судова,--) који су постепено били присвојили право надзора над законима као и над свим актима административне власти у том смислу, што су одбијали примену свих оних закона и наредаба административне власти, који им се нису допадали (а/оп де тетоттапсе5). Зато је још у почетку револуције било судовима најстроже забрањено да се противе извршењу закона и да се мешају у административне послове ма какве врсте.) На тај се начин хтело спречити судове, да сметају законодавним и административним реформама.) Само што је овако схватање принципа независности административне власти од судске било не само претерано, већ с обзиром на тадашње прилике у Француској и опасно. Ово зато. што административни судови у правом смислу, одељени и независни од активне административне | власти, у то време у Француској нису још ни постојали, тако да је заштита субјективних права појединаца од незаконитих административних аката, приватноправне природе као и аката власти, била недовољна, јер ју је једино пружала организација административне хијерархије.2“)

Првобитни је дакле резултат независности административне власти од судске у Француској био: апсолутно искључење судске власти у свим споровима без изузетка, у којима је административна власт била заинтересована. Овако стање ствари није се могло одржати, — премда су ускоро _ били организовани и административни судови, — и за време

читавог ХЈХ. века све се више разумевала и истицала разлика између приватноправних аката административне власти (астез Ае сезноп) и оних аката, које административна власт издаје . као јавна власт (асте5 ф: аштогиб). Тако је превладало мишљење "У доктрини као иу јудикатури, да једино решавање оних спо~

25) Рапетет5 и соштз зопшустатез.

26) Члан 13. закона од 16—24. августа 1790. гласи: „Без Топсноп5 јифсјајез з0ол% Фзбпсјез ег пејетеп! зератее5 дез ТопсНопз адтизбаКуев. Пез јигез пе роштоп, а реше де Топанште, !тоцбег де аие!аше ташехте дие се 506 јез орбгаболз дез согр5 адтипета 5...“ Овај је принцип постојао и с противне стране, устав од 1791. садржавао је одредбу: „П5 пе репуеп! (јез ада ајешт5) 11 5' папизсег Аапз Гехегсјсе ди рошуојг 16215ја 8, оп зизрепдге | ехбсшНоп дез 1015, ш пеп етшгтергепдте . Запз | огдге јифсјане..,“ (86. Ш. сћар. ТУ. зесе, Ш, ак, 3,

гл) Јепе, Ејетепћа, стр. 107. 2) Н, Вемћајату, 7гапе, 1920., стр. 20.