Policija

Лана

Инородци који су желели трговати у Брскову и иначеу у свој старој држави нашој — имали су, без сумње, пуно начина да доскачу предузимљивости трговаца домородаца. Они су и у материјалним средствима бивали јачи од својих такмаца. Долазећи из иностранства, они су у том свету који су остављали имали својих пријатеља, сарадника, агената. Тргујући већином предметима које су са стране увозили, они су, по нахођењу могли и дизати и спуштати цене својих трговинских објеката и тиме потискивати сличне радове на домаћем тлу.

Тако је морало бити и у трговању вином.

Страна су вина, можда, кад што и потискивала домаћу производњу — али и да се властити рад наш знао одржати у овом такмичењу с туђинским радом, показује, поред осталог, и овај детаљ.

Туђини, који су трговали вином у Брскову, оптужили су су били једног домаћег трговца да не ради поштено — јер у вино сипа воду. Да је тај оптужени био домородац сведочи и његово име, јер је чак до Краљевог Двора дслазило то питање о кривици трговца Селеслава, који је био оптужен од својих ривала инородаца. Тужиоци су и успеха имали у почетку: Селеславу је одузето било право трговања. Али је ова за"брана могла трајати само мало, јер је невино оптужени нашао начина да за своје право ангажује, рекосмо, чак и владаочеву интервенцију.

Ондашњим канцеларијским стилом а данашњим језиком препричана одлука Краљева гласила би од прилике:,

„Нека је знано како нам дође познати тржник Селеслав из Брскова, и каза како су га инородци потворили и рекли да он продаје вино с водом а не чисто како је по правди, и да је зато глобљен и онда му одузета продаја и рад, и ми, чувши његово правдање и саслушавши заклетве његове, нађосмо за право и добро дати му слободу несметаног трговања вином, како је и пређе имао и како је по правди. И наредисмо да стоји у Брскову, како је и досле стајао, и да нико није властан запречити му посао док се год он држи доброга пута,..“

Туђини нису — бар овом приликом не — успели да «с тржишта уклоне једног домородца, чији им је солидан рад