Policija

— 397 —

давства, и даље остали у снази. Јер јасна уставна наређења о јединствености државе, на челу са једном врховном државном управом, искључују сваки појам о каквом противном разумевању законских прописа о овоме. А нарочито оних одредаба, које се односе на извршење одлука судских и других власти ове државе.

Према томе, сви правни акти и све њихове одлуке, које су постале правоснажне после прогласа државног јединства, не могу се сматрати као одлуке страних судова, већ као наших — домаћих судова, па их као такве и треба извршавати од стране свих наших извршних власти: градских и среских судова, а где њих нема, од стране полицијских власти, и то по оним прописима за извршења, који важе за територију, на којој се имају извршити.

Из опште Седнице Касац. Суда, 11. марта 1924. године Бр. 2197.

О примени чл. 16. закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави.

По захтеву г. Мин. Правде од 19, нов. 1923, г. Бр. 58.163, да. Касациони Суд да своје мишљење о томе: да ли се чл. 16. закона од 2. августа 1921. године „о заштити јавне безбедности и поретка у држави“ односи само на чл. 1. истог закона или и на закон о штампи у целини, — Општа Седница Касационог Суда, на основу тач. 2. 5 16 зак. о своме устројству, проучила истакнуто питање, па је нашла:

Као што се из самог назива поменутог закона од 2.августа 1921. године, као и из свих његових одредаба, а поглавито из његовог члана 1. види, тај је закон донет једино у циљу да се заштити јавна безбедност и поредак у држави, т. ]. да се, поред осталога, спрече и све оне нелегалне радње, којима се путем писања, издавања, штампања, растурања књига, новина, плаката или објава, иде на то да се ко подстрекне на насиље према државним властима или уопште да се угрози јавни мир.

Како пак закон о штампи има још и друге прописе, какви су и они којима се хоће да спречи напад путем штампе, и на. част приватних лица, то се скраћени поступак, предвиђен у у чл. 16. закона о заштити јавне безбедности и поретка у