Policija

— 142 —

луција није могла узети учешћа у гласању. Наша хумана женска удружења била су заступљена и на конгресу и то: из Београда је присуствовала г-ђа Зорка Јанковић као представвица „Заштите девојака“, а из Загреба: г-ђа Адела Милчиновић, секретарка „Хрватског дела народног женског савеза“, г-ђа Хафнер Кршстина у име „Удружења Југословенске жене“ и г-ђа Даница Бедековић у име „Хрв. католичке женске свезе“, које су, видећи потребу сснивања националног комитета код нас, предузеле са званичним делегатима наше Краљевине код Међународног Биро-а потребне кораке, како бин наша хумана удружења била уједињена у национални комитет и постала члан „Међународног Биро-а“.

Званична наша делегација није могла да поднесе спремљене реферате о нашем уређењу и мишљењу о појединим тачкама програма, јер по принципу конгреса сваки реферат мора бити поднешен писменим путем 15 дана пре отворења конгреса, али је утицала за цело време конгреса индиректним путем (дискусијом, међусобним упознавањем, и т. д) на расправу као и на доношење резолуција.

Конгрес је отворио професор универзитета у Грацу РОг. Јоханн ЈУје као председник месног приређивачког одбора и члан националног коматета Аустрије, поздравивши делегације разних држава на њиховим језицима, па је и нашу делегацију поздравио нашим језиком. Званични представници свих држава поздравили су иза тога конгрес, што је то учинила и наша делегација.

__ Програм рада конгреса био је овај:

1. Извештој Међународног Баро:а и изнеш ај националних комитета;

2. Неморалне публикације;

3. Емиграција и проучавање предлога о забрани примања страних поданица у проститутске радње (борделе);

4. Жене у полицији;

5. Запослење жена и деце у иностранству по каборешима, позориштима, мусик-халима и т.д.

О овом последњем питању није уопште дискутовано због краткоће времена.

Дискусија се је развијала овако:

Четвртак, 18. септембра 1924. пре подне.