Policija

— 819 —

дизање извршне власти над законодавном, појава је ненормална, и ако се данас чешће појављује, може се приписати само послератним ненормалним и болесним политичким приликама). "Га је баш чињеница узрок, да принципи поделе власти и парламентарне владе у пракси спроведени нису довољни, да би чсе парламенат одржао у границама његове слободе.

У.

Изгледа зато, да у државама са дводомним системом постојање двају законодавних домова служи као боље средчство за постизање тога циља, него подела власти и парламентарна влада. Нормална је појава, да јединствено законодавно тело има тенденцију да се уздигне над извршном власти и да, по могућности, ову апсордујг. Она је имала у Француској при-

-лике да покаже, да ничији деспотизам није несношљивији од _ деспотизма једне скупштине. Зато се у већини држава“) сматрало, да се та опасност може избећи поделом законодавне власти, т. ј. установом једне друге скупштине, која ће служити као претега првој. Свако је делење слабљење снаге, а то је несумњиво случај и код делења законодавне власти сна две скупштине») Осим тога друга скупштина, састављена

# У већини држава са представничким режимом, законодавна је власт поделена између два дома. Једнодомни систем у Европи постоји још једино у Луксембургу, Грчкој, Пруској и код нас; ван Европе у провинцијама Канаде: ЧОнтарио, Манитода, и британска Коломбија. Мексико, Екватор, Перу и Бо-ливија, пошто су неко време практиковале једнодомни систем, прихватили зсу опет дводомни. (в. Оирин, Ггаше, 1. стр. 548 –9.).

ж# „Ба Фубоп ди Согрз |боззјан! еп деих СКкатђгез — каже Егтет — а (ош! 4' абога ропг Биг а' анафиг Та ршвзапсе еНеснуе ди ропуој берзјан!, јадчеНе езј титепзе еј раг сопзедиеп! Чапрегензе, дапз је сопуетпетеп! гетргезета . [е ропшуо Терззјан, рагла пашге де зез ан инопз, (епа Габајетел за Та ргеропасгапсе дапз |е ропуетлетеп!.... Рошг вунег сез дапсег5, Ја Ффујоп ди Согрз |брзава еп деих Спатђргев рага! је тоуеп је р!из арргорпе: раг ја је рошуок |ерајан! регдап! амес | штте зоп ехсез де Гогсе, гедемлеп! се аи' И дон ебе, с' ез-аф те 1' брај дез аштез ропуон5“ Е/етепаа, стр. 128.); а касније додаје: „Гога! И! ехјје Чеих сћатђгез, [ уа Чез сћапсе5 зепепзе5 | јроиг дие 1е5 ептатетеп5 де !' ипе пе гарпе рони | апе, аш ашга је #етр5 де тенесћиг; 1е5 терпзез де | ипе роштош 'ефге гбрагбез раг |' апте, ауап« аше Је тргоје, аш 1е5 сопнеп« пе Чемеппе ипе 104“ (1528. стр. 1:5.). — „Ба фугапте ч! ипе азветђбе еџе — каже Ризик — е5! ац55ј тедошјаћје аие сеПе 4'ип

· 2.