Policija

— 818 —

вршне власти, за који је влада пред њим содидарно одговорна. Према томе, да би министри могли остати на свом положају, морају уживати поверење већине парламента. Изгубе ли они то поверење, остаје им или да се повуку са положаја или да распусте парламенат, у ком су случају бирачи позвати да реше сукоб између парламента и владе у корист једног или другог. С друге стране влада суделује у законодавним пословима; она поднаша парламенту законске пројекте и често са питањем поверења присиљава парламенат да одустане од законских пројеката проистеклих из парламентарне средине, или проузрокује своју демисију или распуштање парламента.

Ова сарадња између законодавне и извршне власти, правилно спроведена, имала би да послужи као средство за спречавање сувише наглих покрета једне и друге. Стална контрола једне над другом имала би да присили обе на поштовање граница њихове слободе» Извршна власт позвата је према томе да средствима, која јој стоје на расположењу, присили парламенат на поштовање већ поменутих граница његове слободе. У кратко: подела власти ин парламентарни режим имали би, по духу већине модерних устава, да послуже као средства за одржавање парламента унутар граница његове слободе, и према томе за обезбеђење грађана од његове свемоћи.

__Та два принципа, сама по себи одлична, могла би послужити као средства за постизавање споментог циља, али под условом да буду правилно спроведена. Праска је међутим у свим парламентарним државама показала, да се принципи поделе власти и парламентарне владе не могу остварити онакви, какви се они у теорији замишљају. Обична је појава у свим парламентарним државама: спајање двеју власти, закондавне и извршне, у једну или још пре издизање једне над другом, нормално законодавне над извршном (обратна појава т.ј. иг-

# „Зоп ехрог еј з0оп тегне зош 4" ебабиг ипе соПађаганоп шттпе епше |е5 дЧеих ропуоз, Тапћ рошг занзјате а Г орпфеп рибнаце раг уоје де ртезспрнопз ребпегајез оп дез тезигев тамаиеН св, дие рошг ја сапанвег, тоАбтег Та Бпзацепе де зе5 топуетеп5, е! Ф5сегпег Јев азрштаНопз сопзјејате5 де Та сопзсјепсе риђНаџе. А деих, ! уа тошз де сћапее 4'етешг. Зопћ — 5 4' ассога > С'ез! чпе дгауе ргбзотрћноп аи 15 зшуепе Ја Боппе уоје. 1: ассога 251 готри» 1 езе гебађи раг ип јец де ђазсије“. (Оеогрез Кепагд, Монопз #гех зоттате5 де Пгош риђис Јгапрал“, 1920, стр. 140.).