Policija

– 54

У.

Зато би требало да врховни суд, који ће решавати моралност и правичности од парламента донетих закона, буде, не једно тело именовано од извршне власти или бирано ог народа, већ народ сам. Народ је над парламентом и зато му треба датии могућност да он сам спречи ступање у живот закона, који нису у складу са његовом вољом, па према томе и с његовим схватањем морала и правичности, како би се избегла, с једне стране тиранска агресија парламента, а с друге по државу и опште добро штетна дефанзивна и агресивна резистенција грађана. Изгледа можда немогуће организовати народ за вршење ове фукције. Немогућност је међутим само привидна, а да је то тачно доказ је чињеница, да ону у неким државама ту функцију већ и врши

Овај политички систем, по коме може народ сам да спречи ступање у живот од парламента изгласатих закона, назива се: факулшативни законодавни тејегепаит“, Његов се механизам састоји у овоме: Одређени број грађана, у одређеном року након обнародовања од парламента изгласатог законског текста, може захтевати, да дотичан текст буде поднет народу на гласање. Постоји ли овај захтев, од парламента изгласати текст подваша се дирекнто бирачима на гласање и, изјасне ли се ови против њега, он не постаје законом. Прође ли рок без да је захтеван тејстепашт, од парламента изгласати текст постаје закон. Систем постаје још бољи и потпунији, ако се поднашање од. парламента изгласатог текста бирачима на гласање учини

# За разлику одоблигаторног законодавног кејегепаит-а, по коме је за сваки закон бер разлике потребан директни народни пристанак. Док овај спровађа директно доношење закона од стране народа и тиме претвара пар ламенат у један обичан законодавни одбор, дотле факултативни завонодавни гејетепашт служи у главном за спречавање парламента у донашању закона противних народној вољи. Он је у употреби у већини швајцарских кан“ тона а зависи од одређеног броја бирача. За обичне федералне законе гејетепдит је увек факултативан. Факултативни законодавни гејетепаит предвиђа и немачки“ устав од 1919, чију употребу чини зависном од воље једне двадесетине бирача или председника Кегсћ-а или једне трећине Кексћагав-а, Аустриски устав од 1920. предвиђа га такођер, само што његову употребу чини зависном само од воље законодавног тела, а не и од воље одређеног броја бирача, што није све једно, јер факултативни законодавни гејетепфшт у тој форми “не може послужити циљу, који му ми намењујемо.