Policija

6

законитост уредаба, ту вреди правило: да такву власт судови имају у сваком случају кад се, приликом примене једне уредбе, тиче изрицање какве казне. То правило изражено је у чл. 411., тач. 15. Казненог Законика који одређује да ће бити кажњени у новцу, од 1 франка до 5 франака закључно, „они који се буду противили уредбама издавима на законити начин од стране административне власти.“ Принцип пшја роепа пе ере, спасоносни принцип који не треба никада заборавити, ни у односима међународним као ни у односима унутрашњим; тај принцип, на један категоричан начин, не допушта да ма каква казна може бити установљена противно закону.

Ш.

Ипак, у Српскот Законодавству има један изузетак и од правила да грађански судови нису надлежни да испитују да _ ли је један специалан адмминистративан акат законит или не, Овај изузетак налази се у 5. 93. Српскога Казненога Законика, по коме се кажњава, затвором од два месеца до две године, свако противстајање, било фактичким. нападом било претњом или силом, каквом државном односно општинском чиновнику или званичнику, државном односно општинском служитељу, који су позвани да изврше законе или пресуде или решења или наредбе судске, „законе наредбе полицијских или других земаљских власти.“ 56). 'з

" 56) (Накнадна примедба г. Ж. Перића).

Реч (придев): „закон“, „закона“, „законо“, има два смисла у нашој правној терминологији. Најпре, он значи: „законит, законита, законито“ (дакле оно што је са законом сагласно, закону саобразно), а као антитеза му је: „незаконит, незаконита, незаконито“ (оно што је закону противно). У томе смислу је употребљен израз „Законим наредбама“ у 5 93. Срп. Казн. Зак. као и у многим прописима Грађ. Законика (чија је терминологија · нарочито меродавна), на пр. у 55. 68., 69., 80., 93., 113., 114. (Овај 8. -има још и реч; »о законитости“, од придева „законит“ којим се Г рађански Законик иначе не служи), 134, 135, 409 11 одељак, 477 и т. д. Затим, тај термин је синонин термина: „Законски, занонска, законско“, што ће рећи: нешто што има свога извора у закону (дакле за разлику од уредбе, обичаја или уговора, ма да, најзад, и уредба, обичај и уговор добијају такође своју снагу из закора: 55 10. и 13. Грађ. Зак.), те се каже, нпр. законски пропис, закоиско право, законско овлашћење, ит.д., за разлику на пр. од речи: уредбени пропис, оби-

чајно право, уговорна клаузула итд.