Policija

— „1 —

у целој великој згради нису радила надлештва. Да еу друге: заразне болести често уношене споља у притворе, доказ су нам многобројни примери срдобоље и тифуса, који се опажају на притвореницима. |

Мислим да је 1911. год. владао у великој мери пегави тифус код робијаша у београдској тврђави и дуго. временаје: требало па да се зараза угуши. И овде је пегавац унет споља. Пегавог тифуса било је 1912/1913. г. код турских заробљеника у Крајинском округу, који су извесним делом били смештени у апсанама. Пегавог тифуса било је много 1914. год.. Ма да нам је тада пегави тифус донет аустријском војском, ипак можемо рећи да је заражених вашију било у нашој земљи и пре доласка аустријских заробљеника.

Свакако да има много сличних примера и у другим апсанама. |

Ова могућност уношења и изношења заразних болести из апсане у грађанство и обратно довољна је, да примора друштво на одржавање добрих хигијенских услова у апсанама. Није потребно истицати, да је хигијена у тесној вези. са моралом и кад постоји жеља, да се на притворевике и осуђенике утиче и морално поправљајући их, онда се хигијенским мерама може знатно припомоћи овој тежњи за мо-

· ралном поправком.

Ови и други разлози су учинили, да данас већином нису: или поступно престају да буду притвори и затвори „куће необичне“, у којим се налази највећа хигијенска беда.

Данас постоје нарочити хигијенски технички прописи и у хигијенском погледу при зидању апсана, данас се израђују ваљани хигијенски прописи за одржањем хигијене у затворима. Али, ова примена хигијене није свуда довољна. Го вависи много до санитетске полицијске власти. Наћи ће се и среских поглавара и лекара, који су доста немарни или неумеју да се довију у изналажењу финансијских срестава за извођење хигијенских мера.

Послератне прилике, у рђавом погледу, могу се често запазити у многим апсанама. „Обнова“ на апсанама најмање се изводи. И у колико се изводи, оправке се врше поглавито. према потреби да се обезбеди немогућност бежања из ансе