Policija

ИН

— 206 —

Вредцна су пажње и некоја акта међусобних одношаја

"наших непријатеља: Бугара, Аустријанаца и Немаца.

Кад су непријатељске војске, које су наступале преко

Дрине и Саве (аустро-угарске трупе), преко Дунава (немачке

трупе) и преко српске источне границе (бугарске трупе) потпуно заузеле целу територију Краљевине, постали су њихови међусобни споразуми.

Први је од тих споразума наступио, услед повлачења немачке 11. армије из Србије, која је од тада имала бити окупирана само од аустро-угарских и бугарских трупа.

По споразуму између немачке, аустроугарске и бугарске врховне команде, од 8. јануара 1916. год. немачка војна власт

„задржава и даље српску железницу: Смедерево—Ниш— Велес

— Грчка граница, све дотле, докле се делови немачке војске буду налазили на Балкану (т. 1 на контра— солунском фронту). Немци, до ликвидације, задржавају своје дирекције плена, у Крушевцу, Крагујевцу и Краљеву, а санитетске установе у Београду, као и магацинске депое у Крагујевцу и Крушевцу Предвиђа се даље, да ће се о „подземним благима“ (рудницима) учинити нарочите погодбе, но Мајданпек се уступа Аустријанцима. |

Други слични акт јесте споразум између аустро-угарске и бугарске врх. команде, датиран 1. априла 1916. којим се повлаче границе њихових додирних окупационих области. Та. гранична линија почиње од ушћа Мораве код Смедерева, до Сталаћа, одатле венцем Јастрепца и нешто Копаоником, на Митровицу Косовску, и даље изнад Призрена додирује Албанску границу.

Значајна је у овом споразуму, тачка 7. која гласи: „Бугарска Врховна Команда обвезује се, да напусти предео Призрена и Приштине, ако ов, према доцнијим погодбама између влада бугарске и аустро-угарске не би био Бугарској уступљен.“

Ово је очевидно спремање на будућу поновну окупацију

„Санџака“ и његово проширење областима Призренском и "Приштинском вероватно све до Скопља.

— Наставиће се. —