Policija

= 2288 7

Једног сунчаног дана по подне, изишавши на обли врх више града, посматрао је Душан ток силне ПОИКЕ и у мислима довиваше већ преживеле часове.

Сећао се оног тренутка кад чете његова оца, сплеткама заведеног краља Дечанског, пређоше Бојану и нападоше на његов двор, на двор наследника престола. Намера им је била да Душана изненаде, да га ухвате па да га, окована, одведу старом краљу који ће њему, најбољем сину свега народа, судити за издају! Судити њему — нади и поносу Српства! Дечански је, заведен лепом Маријом, другом женом својом, можда и могао судити другом сину свом, јер је имао и млађег сина Синишу, кога му је родила Гркиња. Ипак има доста Душанових пријатеља који не верују да би краљ могао судити“ сину, јер је у тим четама било и краљичиних повереника који су имали задаћу постарати се да краљ младог преступника види само — мртва..

Срећом — Душан се није десио у двору већ у лову с друштвом. Двор је његов сагорео; краљичини су људи разметнули балване и талпе, али немилог пасторка нигде не нађоше.

Тада похиташе на другу страну горњег тока Бојаниног. Мислили су да ће ту били безбедни, јер је Бојана међила област у којој је наследник престола готово слободно управљао. Преко горњег је тока реке била непосредна власт краљева.

Душан се пред вече врати из лова и угледа згариште... још се чуду начудити не могаше — кад преда њ изиђоше зетски витезови са захтевом да се одмах пође уврх Косова, у Неродимље, где је тада летовао стари краљ. Душан је пред собом видео вршњаке своје, киту младога племства; видео је и неколике старије и чувеније војводе, понајпре чувеног Оливера и дубоко мисаоног Каравиду; застао је тренутак — два — и тада је одлучно примио пружени му мач. Витезови су радосно закликтали и појахали коње. Земља је под њима задрхтала, а шта је после било — зна се већ...

О томе Душан МАШО сад, кад му дворанин приступи и рече:

— Свети краљу, Ђура, кнез од Фанда, стигао Ту Скадар . и жели да буде гост краљевства ти!

(Наставиће се)