Policija

— 290 —

је један килограм 360—4.— дин. дакле скупље 18—20 пута него пре рата. Додајмо шећер. Килограм је био 0.89, 1 и 1.20 дин., данас је 20.— дин., 20 пута скупље. Напослетку наводимо као нијјаснији пример цене палидрваца и петролеума, артикала чију продајну цену одређује Управа Монопола. Једна жижица у 1912. години куповала се за 005 дин., један литар петролеума 0.70 дин.; данас је пак једна жижица 1.— дин, а литар петролеума 7—8 дин. најмање. Дакле тачно двадесет пута су веће цене артикала којима држава одређује цене, а колико пута је скупља остала трговачка роба, за кућу и живот потребна, чије цене одређује воља трговаца и разних спекуланата2г Цене ових других артикала су двадесетпет или тридесет пута веће од оних пре ратова. Али сматрајмо да су цене свих животних потреба данас најмање двадесет пута веће од предратних. Колико би онда требало дати чиновнику да би могао пристојно живети и отправљати дужност онако, како је то чинио пре ратова Лак одговор: 20 пута више него у 1912. години; у овом случају 215%х20—4300.— динара месечно среском полиц. писару, разврстаном у Ш! категорији, 3. групи, 2. степена основне плате, а додатак 25 дин. џневно на путовање укинути. Свима осталим полиц. чиновницима у сразмери, узимајући за множеник предратне месечне дохотке.

Сума је, истина, прилична, али ако држава хоће да има у чиновнику верног слугу, који ће стално на слушбу мислити и у свакој је прилици достојно представљати, жртава не треба да жали. :

Искрени будимо ако једни друге хоћемо да разумемо; меродавни би требало да чују и верују, да данас сваки полиц. чиновник у бедном материјалном стању (и поред највеће штедње) премишља: „ О Боже, о људи! Докле ћу овако2 Да ли ћу кадгод дочекати да вересије из нотеса избришем, да да ли ће се кад отаџбина, коју служим, на мене обазрети, или ћу попустити и постати онакав какве по дужности гоним2!“

Поред ове тешке мисли, која се сиромашном чиновништву намеће, и која прети да се обистини, има још једна опасност по државу, и она већ постоји, а то је: што је ауторитет чиновнички пао и све више пада. Може ли полиц. чиновник имати потребног ауторитета међу суграђанима, у канцеларији и свуда где се његова реч има чути, кад је он јутрос