Policija

— 3716 —

У част Агнесе, слабог женског створења ваља рећи да јој није било до таквих хвала. Оним је питањем мислила сазнати да ли се когод овом приликом сетио неправде која је њој учињена, Зато. се, не слушајући појединости даљег причања Луцијина, замисли, а кад Луција опет изиђе, да се по тесним драчким улицама још једном пробије кроз гомиле света, Агнеси паде на ум:

— Ал што се кнез Ђура не јављаг

По том додаде:

— Ни од Људевита никаквих гласова!

И тада поново утону у суморне мисли.

20.

За посао какав је кнев Фанда желео не бејаху угодне прилике.

Краљ је Душан већ од неког времена спремао поход на југ да одлучи питање о Солуну. Његов дед Милутин изнесе српску заставу на Бело Море, и по Архипелагу се с уважењем стаде говорити о снази српској. Душан је знао да му је судбина одредила задатак тековине Милутинове утврдити и разгранати их свуда а посебице на југу. обзна

У таквим је мислима Душан радо дочекао понуду кнеза Ђуре. Тако ће док не сврши посао са Солуном, бити безбедан с албанске стране, а тада ће се одазвати кнежевој - жељи. Рекавши да ће дуже заједничко живовање само ојачати везе пријатељства. Душан позва кнеза да га прати на његовој походи ка Солуну. А после — кнез ће краља повести у Албанију.

Гостољубље и пажња која се кнезу указиваше од свих у свити Душановој, витешки начин живљења и забаве младих племића, краљевих дворана — све то очара Ђуру, и он рече краљу:

— Да ми није ране на души и мрље на образу, молио бих те, светли краљу, да вечно останем у свити твојој, да будем дворанин светлом ти краљевству!

— Не! прихвати Душан смишљено, — Увреду твоју сматрам за своју, дужност твоју узимам за своју. Ти си ми пријатељ и савезник. Одмах по свршету солунског питања узимамо у руке ствар твоју.