Policija

— 617 —

кују по томе што могу продавати јело „и у облику ручка и вечере“, али које уредба о механама и њен додатак не предвиђају. Кад се, међутим има у виду, да су и за обављање кафанске и за обављање ресторатерске радње потребни исти услови (месно, лично и точаринско право), онда је ова раз„лика бесциљна, јер ће сваки претпостављати радњу која му даје већа права. На овај начин све се свело на промену имена: ресторан место кафане, а за ово се није морао мењати један позитиван законски пропис.

Још мање су се правилницима могле, на основу излоожених законских овлашћења, укидати постојеће и заводити нове казнене норме, као што је то учињено чл. 94. Правилника Мин. Ун. Посл., који прописује казну за лица која раде без личног права, и на овај начин укида 5 22 уредбе о механама, којим је већ предвиђена казна за ову кривицу.

Овлашћење за установљење ове казне не може се, међутим, извести ни из једног прописа наведених тарифних бројева, јер у ТБр. 61 — у коме је реч о овим празима — нема ни помена о казнама, а у ТБр 63 реч је само о кривицама и казнама за точење пића без шочаринског права, које није исто што и лично,

Да је законодавац хтео да мења казне, предвиђене механском уредбом за отпочињање механско кафанских радњи "бев личног права, он би то сам учинио, као штд је то учинио са казном за отпочињање ових радња у згради без месног права (ТБр. 61, напомена под 2) а кад ово није учинио, значи „да је све имало остати по старом. Да је ово схватање тачно, утврђује се и старим правилником Мин. Ун. Послова, од 1923 г., по коме су се овакве кривице кажњавале „по односним „полицијским прописима“ (ва Србију по 8 22. уредбе о механама). Зашто овај пропис није задржат и у новом правилникуг

У Правилнику Мин. Ун. Послова налази се још једна одредба, која такође није у сагласности са законом. Мислимо на тач. 3. чл. 58. по којој време затварања механско-кафанских и њима подобних радња (чл, 1) одређује Мин, Ун. Посл. док се у 5 13. зак. о заштити радника изрично вели:

„О времену отварања и затварања радња у појединим местима одлучвваће, по саслушању надлежних професионалних организација, Министар Социјалне Политике или онај горган на кога он пренесе ову надлежност“.