Policija

= 873 —

без жалости и без благослова оставити ове огромне вековне шуме, оне планине, оне долине, оне реке, што све изгледа као да истиче из руку Творчевих и да спаја бујну младост земље с младошћу једног народа, кад види оне нове куће српске како вичу из шуме, како се подижу крај потока, како се дуж жуће кастих обала пружају до накрај долина; кад издалека чује брујање стругара и млинова, кад зачује глас звона, ново-крштених у крви бранилаца отаџбине, и тиху или јуначку песму младића, људи и девојака при њихову повратку с рада у пољу; кад види оне дугачке низове деце како излазе из школа или из дрвених цркава чији кровови још ни довршени нису, кад чује и види акценат слободе, радости наде у свим устима, младост и полет на свим лицима, кад размисли о огромним физичким користима које ова земља даје својим становницима, и о благом сунцу које обасјава тај народ, и о тим планинама које га заклањају и чувају као природне тврђаве; кад се путник опомене како је, пролазећи кроз овај народ, небројено пута примио знаке наклоности и исказе пријатељства, и да му се ни у једној колиби није хтела примити плата за гошћење, да је свуда био пригрљен као брат, саслушан као мудрац, питан као пророк, и да ће његове речи, које су у жељној радозналости тражили свештеник или кнезови, остати као семе цивилизације у селима куда је прошао; кад све то види, чује,сазна, и свега се опомене —- он се не може уздржати а да последњи _ пут с љубављу не погледа оне пошумљене стене и џамије у рујинама, с кубетима што се зелене на дану, и да губећи све из вида и погледа не рече: „Волео бих да се заједн

с овим народом борим за пуну слободу његову |“ |

| „А слободан живот и пуна безбедност на дому и на путу у селу и у планини, у друштву и у самоћи — то су особине које су нераздељиве од мисли и од душе овог народа!“

ж 7 је

Овакво сведочанство од стране таквог сведока чини сваку

част држави нашој... А.Г,