Policija

— 215 —

ако би муж жену само отерао, а не би је ивречно разрешио супрушке верности, стајало би дело браколомства, ако би она учинила обљубу с другим лицем.

3. По 5 92. срп. грађ. зак, у вези !. одељ. законодавног решења од 9. септембра 1853, Мо 859, које је додато уз 5 60. истог закона, закључење брака као јавног акта уводи се у зато нарочито удешене књиге. Према томе, постојање брака, па следствено и брачно стање извесног лица, првенствено се доказује изводом из тих књига. Но кад су у питању бракови који су закључени пре увођења ових књига/) као и у оним случајевима кад су ове књиге било случајно било намерно уништене, али, разуме се, не од оног чије је брачно стање у питању, — постојање брака може се доказивати и сведоцима.“)

5) Тако К. С. 17-ХИ-1897 Бр. 9018; банана, п. 2156.

Исто тако мора се допустити доказивање брака сведоцима и онда. кад омашком надлежног свештеника закључење истог није уведено у књиге венчаних, јер зато не може бити ни најмања кривица до супруга, пошто се увођење врши независно од њихове воље, те због тога једна таква омашка не сме бити на штету права макога од њих 3) Али брак се не

5) Тако К. С. 17-1Х-1897 Бр. 9916; Марковић, 72. би могао доказивати и фактичким брачним животом, јер за такву солуцију нема ослонца ни у једном законском пропису срп, грађ, зак, Осем тога, ово се доказивање не би могло дозволити НИ због тога, што је постојање брака везано за венчање, те према томе, могу се допустити само непосредна " доказана средства, која се односе на сам акт венчања, а не и на шта друго.')

По обичајном праву; пак, брачио стање могло се доказивати како сведоцима тако и фактичним животом, и у овом другом случају тим пре, ако је из тавог брака било деце, јер је то био најбољи доказ да је дотични мушкарац њихову матер сматрао као своју праву жену, пошто се у принципу ванбрачаа деца нису трпела у кући.

4, За расправу о важности или неважности брака по српском позитивном праву надлежни су духовни судови. Зато

1) Нпр. у Јужној Србији и другим крајевима на које је проширен Срп Грађ. Зак. од балканског рата на овамо. "у Тако Марковић, 72—73.