Policija

— 2189 —

брак је с гледишта јавног права једна морална веза између два лица разнога пола, чији су лични односи поверени њима:

· самима, да их они, према своме моралу и васпитању, према својим назорима и осећањима, сами регулишу како за најбоље:

нађу С обзиром на то право самосталних уређења својих односа. у личном погледу, државни интерес на репресију постоји · само онда, ако се сматра за повређеног и онај између супруга, који је кривичним делом погођен, јер у противном државна репресија ве би одговарала циљу кривичног права:

Зато се истрага по овом делу води само на захтев повређене“

стране (5 197), а ова ће бити повређена само онда, ако на повреду није претходно пристала.

Но пристанку увређеног супруга може се признати пот-

пуно правно дејство само дотле, докле правим поредак не“ буде јаче повређен, иначе у сваком другом случају, кад дођеу сукоб са јавним моралом, као једном доста јаком основом: друштвеног и државног развитка и напретка, онда он може“

служити другом супругу само као олакшавна околност, ане

и као основ искључења противравности самог дела. На то је

становиште стао и срп. каз. зак., јер се по 5 198. муж, који допушта својој жени да јавно блуд проводи, казни затвором. од три до шест месеци, а жена каогод и свака друга јавна.

блудница, по т. 6. 5 365. затвором од 10—30 дана.

2. Искључење противправности прељубе по основи при станка мужа обљубљене жене било је познато и старим културним народима, али је оно било условљено многобројвим ограничењима. По обичајном праву старих Мисираца, и утвр“ Беном праву Мојсијеваца муж је могао без икаквих рђавих последица по углед своји своје породице дозволити сволој: жени да врши обљубу с другим лицем, само ако је он за то био неспособан.) Аљи да се с једне стране не би у породицу уносила туђа крв, а с друге да лакомислена жена не би заборавила своје брачне дужности, да не би отуђила своје срце од мужа и престала да припада њему, као и да би се у што: већој мери сачувала неповредност брака и светиња брачног живота, обљуба се могла извршити само под следећим усво-

1) Јовановић-Батут, Судска Медицина -—— Стенографска предавања 1809, 28.