Policija

— 307 —

се тако траже и различити услови које треба да испуни свако од њих, па да би се у смислу закона могло огласити за кривца браколомника. По римском праву, као и по обичајном праву свију народа, прељубу у правном смислу могла је извршити само жена, а не и муж, јер је она сматрана за браколомницу увек, па мас којим мушкарцем (ожењевим,. неожењеним обудовелим, разведеним) имала полни сношај, 2 муж само онда, ако би обљубио туђу, удату жену.“) Но ниу овом случају није се сматрало да је муж извршио браколомство према својој жени, већ према мужу обљубљене жене, и због тога се није ни казнио због неверства учињеног према својој законитој жени, него због тога што је обешчастио једну породицу, и нанео увреду другом, ожењеном 0веку. Тај систем владао је код појединих европских народа. све докле хришћанско учење о једнакости људи, па следствено и о једнакости мужа и жене у њиховим брачним односима» није ухватило дубљег корена. Он се и до данас одржао у свим романским земљама, па је као такав заступљени у Срп. Крив. Законику, јер се у 5 195. изречно вели: „Ко с тшуђом женом блуд учини, да се казни затвором до дванаест месеци. Исто шако да се казни и жена“, из чега јасни излази, да ако би муж обљубио девојку, удовицу или распуштеницу, онда не би било прељубе, већ би стајала обична обљуба која сама. по себи у принципу није забрањена, па следсвтено не би било ни кривца“) Према томе, жена ће по Срп. Крив. Зак. бити. увек кривац — браколомник, кад год изврши обљубу с другим лицем, осем са својим мужем, а муж само онда ако обљубе туђу, удату жену без пристанкк њеног мужа. Иначе у свим другим случајима ванбрачне полне намире муж неће одговарата у колико се ве би огрешио о који други пропис каз, зак, нарочито о 8 199.

2. Разлог за овакво фаворизирање мужа на спрам жене налази се у појмовима и назорима оног доба кад је грађен Срп. Крив. Законик, и у већој потчињености жене, не само у браку, него и у свима другим социјалним односима. Наиме, наши су се претци првенствено женили у циљу добијања деце,

у Моттвеп, Кбпизећез зпатесће, 688 15... у Тако Живановић, Бранич, 1905, 347; Дабић, Глас Права, 1902, 1995: Митровић, Супрушке Неверство, 1923, 18.