Policija

— 598 —

а) Кад је у питању кажњива радња а стим у исто време повреда јавноправног реда;

6) Или ако су средства цивилног процеса недовољна на пр. због велике опасности у одклањању ненакнадиме штете. (У расправи: Роне у делу: Хубмегбисћ З!аа-Мегм а шигзгесће, Ш. Ва, стр. 106.)

Па и одлуке Врховног Управног Суда у Немачкој иду у корак са предњим схватањем:

„Нарочито међусобни приватноправни односи појединаца нису подвргнути заштити полиције већ грађанском суду.

Отуд одклањавање угрожавања приватноправних интереса само је тада задатак полиције, кад угрожавање проистиче услед кажњиве радње или кад угрожени по природи ствари не може избећи или одклонити опасност, или кад је полиција нарочитим законским прописом (н. пр. прописи о односима слугу и њихових газда) позвана на делатност. (Одлуке од 18.-1Х. 1878., 26.-1.-1881., 14.-Х1-1887., 4: Х1-1897. 5. Депхтег, у делу фе Рошде, стр. 5.)

„Уређење приватноправних односа не спада принциријелно у надлежност Полиције.“ (Одлука Врховног Управног Суда од 25.-У1-1901; 17.-У. 1901; 19.-1.-1903., — види код проф. О. Меуета: Пешзећев Мегманипдазгесће ђ, стр: 229, прим. 11.)

Овим је, ван сваке дискусије, утврђено, да полиција штити само јавно право, јавни ред и јавну безбедност. Никако и приватно право. Ово штите грађански судови.

„Радња државина у давању заштите приватним правима и одношајима назива се грађанским правосуђем (цивилном јурисдикцијом). (Проф. А. Ђорђевић: Теорија грађанског судског поступка. П-го издање (1924.) од Д-р Аранђеловића, 6 књуста. 1) -

То исто и у делу: проф. Ж. Перића и Д-р Д. Аранђеловића: Грађ. суд. пост, књ. 1. стр. 15.

У колико полицијска власт расправља код нас те спо-

рове, јавља се као орган судске власти чисто у улови управне власти. 2. Код ових државинских сповора не постоје у опште услови за акцију чисте полицијке власти, јер није ничим угрожено ниједно од оних правних добара за чију је заштиту " позвана полициска власт.