Policija

“000 —

мотиви дотичнога закона, протоколи скупштинских претреса и друге индиције, јер грађани нису у могућности да поред законскога текста читају још и све препараторне радове који су дотичном закону предходили, и да на тај начир утврђују законски смисао, па према њему и да своје понашање подешавају“). Чим извесна одредба није сама по себи јасна за судију као стручно образовано лице, већ мора да прибегава њеном тумачењу помоћу поменутих материјала, још мање може бити јасно за обичне грађане, па се као таква има увек протумачити у корист окривљенога лица. Судија и граЂани не смеју се оптеретити још и тим да траже законодавчеву вољу ван текста, јер се у Кривичном Праву, као једностраној манифестацији државне принуде, не сме питати шта је законодавац хшео да каже, него шта је казао, Ако се смисао употребљених речи и морал не слаже са законодавчевом вољом, онда нема места судском тумачењу, већ се мора законодавним путем донети нови ваконски текст, који ће ин по форми и по садржини одговарати ваконодавнчевим намерама.

Овакав начин тумачења казнених закона, који се; наслања на традиционално право „офа гез препада“, служи оппуженоме као најбоља гаранција противу самовоље судије, жао гаранција која не може бити никада излишна докле је незнања, људи и њихових слабости.

Али као и свако друго правно правило, тако и принцип законитости није био без својих изузетака. Ти изузетци могу "наступити са два разлога: са разлога целисходности виших државних интереса и са равлога правилности. Са првога разлога Државни Судови који извиђају и суде кривице највиших државних органа, као што нар. у Француској Сенат (ја Наше Жошг де ЈизНсе) суди председнику републике у случајима велеиздаје и свима министрима за дела која би евентуално извршили у своме функционисању“), — нису везани ни за законску квалификацију дела, ни за законску врсту и меру казне, већ и једно и друго одређују по своме слободноме на хођењу и с обзиром на опште интересе и заштиту земаљске

5) Противно Сисће, Ргбесј де дгон сппипеј, 1925, 41 и готово сви други кривично-правни писци. 55 8) Снсћеор СЕ 38