Policija

— 913 —

љивост, те и одговарају као 401 Карасез исто онако, као и лица са навршеном 21. годином.

По Немачком кривичном законику малолетнику неурачунљивост иде све до 18. године. По њему су деца до 12. године потпуно неурачунљива и питање о разбору ту не може бити; а код деце од 12. до навршене 18. године дозвољава се доказивање њихове урачунљивост. Данас, деца су све до 18. године у принципу неурачунљива — 4оП тсарах, изузев случајева доказне урачунљивости, које се подвргавају прописима казненог законика. Сада, међутим, није у свему тако, и нови вакон о малолетницима од 16. фебруара 1923. године, замењујући прописе старог закона, помиче границу апсолутне теурачунљивости детета све до навршене 14. године (5 2. овог закона).

Француски законодавац у 5 66. С. Р. са изменама и до"пунама од 22. јула 1912, год. прописује као границу апсо„лутне неурачунљивости тринајесту годину, а осмнајесту као границу до које се може доказивати јнеурачунљивост. Малолетнике преко 18. године до пунолетства С. Р. их је изједначио са осталим пунолетним кривцима, али у ту изузетно ждоввољава доказивање о неурачунљивости. И он, као и срп, крив. законик, замењује смртну казну казном лишења слободе, али не као срп. крив. законак робијом, него притвором 10—20 година у какву казнену колонију.

Како је Српски кривични законик копија немачког, то је и он узео 12. годину као границу апсолутне неурачунљивосту детета, само што се он у даљој подели малолетника осетно разликује од немачког. Он дели малолетнике на три | периоде: децу до навршене 12 године; недорасле од 12. до вавршене 16, године и малолетшнике од 16. до навршене 21 тодине, те ћемо и ми то овде изложити онако, како их је поделио у појединим параграфима. По 5 55 срп. каз. зак. „деца која немају пуних дванајест година, неће се осуђивати за злочинства и преступлења која би учинила него ће се давати роди"тељима или туторима да их они казне“. Овим законским прописом законодавац претпоставља, да деца која нису навршила. 42. годину, немају подобнисти за урачунљивост, јер немају довољно разума да оцене шта је добро а шта вло, па према томе не могу ви да схвате последице свога делања. Стога за-