Policija

— 915 —

дело доносио кавну смрти, она би се имала заменити робијом“ или заточењем од 10—20 година.

Пројекат казненог законика за Краљевину СХС. приближио се најмодернијим законодравцима и померио границу апсолутне неурачунљивости од 12. на 14. годину (8. 24.), па је малолетнике поделио оа три доба: а) децу до навршене 14године; б.) млађе малолешнике од 14. до навршене 18. године и в.) старије малолешнике од 18. до 21. године. Децу из првог доба тј. до 14. године сматра апсолутно неспособним за кривичну одговорност, те забрањује сваку примену кривичноправних мера против њих. Она се дају родитељима, старатељима или школској власти да их они дисциплински казне односно да се о њима старају и воде надзор; ако су пак морално» покварена предају се заводу за васпитање, где могу остати најдуже до навршене 18. године. За млађе малолетнике тј. оне“ од 14. до навршене 18. године Пројекат претпоставља законску одговорност само онда, ако се докаже да су била толико умно развијена да схвате природу и значај свога дела и де према таквом схватању раде (5 26). Иначе и они се, као и деца из првог доба тј. до 14. године, предају родитељима, старатељима или школској власти да их дисциплински кавне, односно заводу за васпитање, ако су морално покварена, где могу остати најдуже до навршене 21. године. Старији малолетници од 18. до навршене 21. године изједначени су са пунолетницима, јер ту Пројекат претпоставља да су подобни за урачунљивост, али их ипак изузима од пунолетника у погледу кажњавања, јер им је казна по 5 28. ублажена.

Као што се из свега напред изложеног види, и старија“ и новија законодавства не слажу се са закључком природњака у погледу доба, у коме се јавља подобност за кривичну одговорност малолетника. То долази отуда, што је казна покавала врло рђаво дејство према деци, јер их у ствари више квари него поправља, па је тешко било одредити време у коме се казна може примењивати као поправна мера. Зато је тежња и кривично-правних писаца и модерних законодаваца: да малолетнике потпуно изузму из домена сваке кривичноправне репресије и подвргну их 18. васпитним и поправним. мерама. Та се тежња опажа и у повећању границе доба, до» које се малолетници имају сматрати апсолутно неурачунљива,,